Potreba za klimatizacijom raste, za grejanjem opada

S druge strane, potreba za rashladnim uređajem se povećala u istom periodu, tako da je prošle godine ona bila gotovo tri puta veća nego pre 43 godine.

Između 1979. i 2021. godine, Finska je zabeležila najveću prosečnu godišnju vrednost grejnih dana, dok su najmanju potrebu za grejanjem imali stanovnici Malte.

Analiza Eurostata pokazuje da je potreba za grejanjem bila deset puta veća u Finskoj nego na Malti, dok je iza Finske bila Švedska, ispred Estonije i Letonije. Uz Maltu najmanje grejnih sati imali su Kipar i Portugal.

U istom periodu, najveći prosečan stepen zahlađenja zabeležen je na Kipru i Malti, a zatim u Grčkoj.

Države članice sa najnižim vrednostima zahlađenja su Irska, Švedska, Danska i Finska, što znači da je potreba za hlađenjem ili klimatizacijom u ove četiri države članice EU bila zanemarljiva.