Potrošeno pola sredstava iz državne garancijske šeme

Prema tom programu banke bi odobravale kredite za likvidnost mikro, malim i srednjim preduzećima pod ugovorenim uslovima, a država bi garantovala za deo tih kredita tako preuzimajući deo rizika.

Na ovaj način država je motivisala banke da pozajmljuju firmama, koje su mahom pogođene krizom, kojima verovatno ne bi pozajmile novac ili bi, ali uz visoke kamatne stope.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, za tri meseca odobreno je oko 12.200 zahteva u ukupnom iznosu oko milijardu evra, a u fazi obrade se nalazi još oko 2.700 zahteva u ukupnom iznosu oko 325 miliona evra.

„Najveći broj zahteva i najveći broj odobrenih kredita je za mikro preduzeća kojima je odobreno oko 4.700 zahteva sa prosečnim iznosom kredita od oko 27.000 evra, što je u skladu sa očekivanjima, jer su manja preduzeća najviše pogođena krizom uzrokovanom korona virusom“, navode u UBS.

Krediti za likvidnost u okviru garantne šeme se odobravaju na rok do tri godine uključujući grejs period od devet do 12 meseci.

Ovo znači da državu ovaj program u narednih godinu dana faktički neće koštati ništa, a nakon toga će morati da podnese deo troška samo za kredite koji ne budu uredno otplaćivani.

Maksimalni iznos državne garancije za ovaj program iznosi 480 miliona evra i to je ono što država može da potroši iz budžeta. Najviši nivo garancije za portfolio kredita jedne banke je proizvod stope pokrića od 80 odsto i stope maksimalne garancije od 30 odsto.

Najmanje polovina kredita iz garantne šeme moraju biti novi krediti, dok se najviše polovina može koristiti za refinansiranje postojećih kredita.

U pregovorima države i banaka o ovom programu, postojala je bojazan da će banke iskoristiti ova sredstva da obnove kredite dobrim klijentima i to pod povoljnijim uslovima iako bi možda novac više bio potreban firmama koje se nalaze u težoj finansijskoj situaciji.

Takođe, određeno je da se polovina ukupnog iznosa garantne šeme, do jedne milijarde evra dodeli srazmerno tržišnom učešću banke u MSP segmentu. Nakon što dostigne 90 odsto iskorišćenosti maksimalnog osiguranog portfolija, banka može konkurisati za njegovo povećanje, s tim da svaki pojedinačni zahtev ne može biti manji od pet miliona, niti veći od 25 miliona evra.

Ovo sve važi za kredite koji budu odobreni do kraja januara 2021. godine.

U Udruženju banaka kažu da kamatnu stopu određuje banka u skladu sa svojom kreditnom politikom, a maksimalna kamatna stopa je jednomesečni BELIBOR uvećan za 2,5 odsto za kredite odobrene u dinarima, odnosno tromesečni EURIBOR uvećan za tri odsto za kredite odobrene u evrima.

S obzirom da je u ovom trenutku jednomesečni BELIBOR 0,71 odsto, to znači da je godišnja kamatna stopa 3,2 odsto za kredite u dinarima. Što se tiče kredita u evrima, tromesečni EURIBOR je u ovom trenutku -0,48 odsto, što znači da je godišnja kamatna stopa oko 2,5 odsto.

Narodna banka Srbije je 20. jula donela odluku kojom je dodatno pojeftinila dinarske kredite iz šeme za likvidnost. Ukoliko poslovne banke odluče da spuste kamatnu stopu na dinarske kredite za najmanje 0,5 odsto Narodna banka će im platiti za 0,5 odsto više za obaveznu rezervu koju drže kod  centralne banke na onoliko sredstava koliko iznose odobreni krediti po povoljnijim uslovima.

Narodna banka u svojoj analizi objavljenoj u Izveštaju o inflaciji ističe da je više od polovine ovih kredita do kraja juna bilo u dinarima te da je to podiglo stepen dinarizacije finansijskog sistema na 34,6 odsto, „što je do sada najviši zabeleženi nivo dinarizacije“.

Izgleda da su ovi krediti spustili i prosečnu kamatnu stopu zaduživanja privrede pošto su prema podacima NBS kamate mikropreduzećima smanjene sa 5,5 odsto martu na 3,8 odsto u junu, i to zahvaljujući nižim kamatnim stopama na kredite za obrtna sredstva za gotovo dva procentna poena. Takođe i dinarski krediti malim preduzećima pojeftinili su za 1,2 poena, na 3,5 odsto u junu.

Za srednja preduzeća kamatne stope su smanjene za 0,7 poena na 3,2 odsto. Za razliku od dinarskih, kamatne stope na kredite indeksirane u evrima povećane su i u junu su iznosile 3,5 odsto za mikropreduzeća, 2,9 odsto za mala i 2,6 odsto za srednja preduzeća.

Krediti za likvidnost sa garancijom države su primenjeni i u drugim zemljama, ali ostaje da se vidi kakav će biti njihov efekat. Država se oslonila na procenu rizika banaka kod odabira klijenata kako bi bilo što manje nenaplativih kredita kasnije. To je istovremeno izbacilo iz konkurencije za ove zajmove one kojima je novac i najpotrebniji.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, napominje da se banke pridržavaju svojih kriterijuma prilikom odobravanja kredita pa onda garancija države i ne znači puno.

„Oni kojima je kredit za likvidnost najpotrebniji oni ne mogu da ga dobiju jer nemaju odgovarajući bonitet. Nemaju dovoljno garancija da će kredit i vratiti. S druge strane kredite dobijaju oni koji i bez garancije države mogu da se zaduže kod banke, a državna garancija im samo čini taj kredit jeftinijim“, objašnjava Atanacković.

Među privrednicima posebno u sektoru malih preduzeća preovlađuje stav da se treba zaduživati samo za unapređenje proizvodnje i napredovanje u biznisu, a ne i za rešavanje tekućih problema. Osim toga, veliki deo državnih mera su u stvari odložene obaveze. Državni minimalac nosi sa sobom uplatu poreza i doprinosa od sledeće godine, odložena uplata poreza i doprinosa na plate i poreza na dobit takođe stiže na naplatu od 1. januara, kao i odložene obaveze prema bankama. Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku ističe da oni koji ne vide skori oporavak posla nisu se usudili da se zaduže na ovaj način.

„U anketama koje smo pravili 92 odsto privrednika je pozdravilo ovu meru, ali oko 50 odsto je reklo da će uzeti taj kredit. To su oni koji vide uskoro lagani oporavak. Drugi, čiji je posao još neizvestan, ne žele dodatno da se zadužuju i rizikuju opstanak preduzeća. Radije se odlučuju da poslovanje prilagode manjoj tražnji i otežanoj naplati potraživanja“, objašnjava Rajić dodajući da se tek od septembra i oktobra očekuje da se vidi da li će posao krenuti.