Potrošili dva miliona evra – bazena nigde

Radovi, međutim, stoje i nema informacija kada će biti okončani. Za taj projekat država je izdvojila, što preko Ministarstva omladine i sporta koje je finansiralo opremu, što preko republičkog budžeta, iz koga su plaćeni bazeni, oko milion evra, dok je opština Vrnjačka Banja obezbedila još toliko za infrastrukturno uređenje lokacije, od čega je prva faza, „teška“ 150.000 evra, već isplaćena. I ministar omladine i sporta Vanja Udovičić je, postavljajući prošlog proleća kamen temeljac za prvi nacionalni vaterpolo centar, obećao da će zajedno sa kolegama već te jeseni plivati u njemu.

Ipak, čitav posao kasni, pa su tako i bazeni, planirani da se instaliraju u junu, postavljeni tek u novembru prošle godine, prema nekim izvorima neuspešno, jer je jedna od konstrukcija pukla. To je možda i objašnjenje zašto sada na gradilištu – bazena nema. Umesto tog objekta, stoji samo, iz nekog razloga tamo smešten, kamion-vozić i tabla na kojoj je upisan probijeni rok završetka radova.
Selektor vaterpolo reprezentacije Dejan Savić kaže za Danas da nema nikakvu informaciju o tome da su bazeni pušteni u rad, pa ni planom za 2017. nije predviđeno da reprezentacije ide tamo na treninge i pripreme.

– Mislim da je zabluda to da bazeni sa evropskog prvenstva mogu tek tako da se prebace i koriste za slobodno plivanje. Jasno je da oni moraju da budu pokriveni a to znači i nove radove, novi tender – objašnjava Savić.

Predsednik Vaterpolo saveza Srbije, Miodrag Krivokapić, kaže za Danas da vaterpolisti jedva čekaju da se radovi završe i da jednog dana to preraste i u zatvoreni bazen, kako bi i tokom zime mogao da služi tom sportu.

– Obišli smo radove prošle godine, bazeni su postavljeni, ali je potrebno da se pored njih izgrade svlačionice i drugi prateći objekti kako bi, nadamo se na leto, po okončanju prve faze, počeli da primaju sportiste – kaže Krivokapić i dodaje da su vaterpolisti bili presrećni zbog odluke da se konačno izgradi jedan takav centar, zbog čega su zahvalni Vladi i premijeru, ali da od leta do sada nemaju nikakve informacije dokle se sa radovima stiglo, zašto su zaustavljeni i kada će biti nastavljeni. Kaže i da Vaterpolo savez ni na koji način u tome ne učestvuje, „čak ni na postavljanje temeljca nismo bili pozvani“. Ističe da i Beogradu nedostaje jedan takav objekat, pa veliki klubovi sa mnogo teškoća obezbeđuju termine, da Vaterpolo klub Partizan ima problema sa hladnom vodom a Crvena zvezda trenira u Zrenjaninu.

Upravo ti problemi bili su razlog zbog čega su klubovi negodovali na vest da se nacionalni vaterpolo centar osniva u Vrnjačkoj Banji, jer iako ne spore turističke i druge potrebe da i u tom kraju, okruženom sa nekoliko većih gradova, postoji takav objekat, pogotovu kao centar sa otvorenim i zatvorenim plivalištima, ipak ističu da 90 odsto vaterpolista trenira u beogradskim klubovima i da izdvajaju ogromna sredstva kako bi obezbedili termine za treninge. Situacija u kojoj se čak ni u odabranoj sredini još ne koriste skupo plaćena sredstva, dodatni je razlog za nezadovoljstvo.