Povećanje minimalca u Srbiji sindikatima nedovoljno, poslodavcima razlog za otpuštanje radnika

Potpredsednik reprezentativnog sindikata UGS „Nezavisnost“ Dragan Milanović rekao je za Betu da je neprihvatljivo povećanje minimalca za samo 2.000 dinara ili 6,6 odsto i da u kalkulaciji o povećanju nisu poštovani svi parametri, a najmanje dogovor od pre godinu dana da se minimalac 2021. godine izjednači sa minimalnom korpom namirnica.

„Posebno je veliki problem što poslodavci u Srbiji zloupotrebljavaju mogućnost da i kada posluju sa profitom obračunavaju minimalne zarade, a inspekcija ih ne kontroliše“, rekao je Milanović.

Zakon o radu, kako je rekao, predvidja da se minimalna zarada isplaćuje šest meseci u slučaju da firma zapadne u finansijske probleme, a ako se ne oporavi ide u stečaj.

„Sada je poslodavcima izgovor da povećaju broj radnika na minimalcu došao s neba, korona je fenomenalno opravdanje“, rekao je Milanović i ocenio da će broj radnika koji primaju minimalac sigurno biti uvećan sa dosadašnjih 350.000 na minimalno 380.000.

On je rekao da odgovor na pitanje kako sprečiti poslodavce da „zloupotrebljavaju“ minimalac vredi milion dolara, jer je „sindikat nemoćan i generalni štrajk zbog tog nepoštovanja zakona sigurno ne bi uspeo“ .

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić ocenio je da nije trebalo povećavati minimalac jer je privreda u teškom stanju, posebno preduzetnici i male firme do 20 zaposlenih gde ukupno radi oko 700.000 ljudi, od oko 1,2 miliona radnika u privredi Srbije.

„Ova kriza zbog pandemije kada su i kod velikih izvoznih firmi ogromne zalihe robe zbog smanjene tražnje usled pandemije kivid-19 nije trenutak za povećanje opterećenja poslodavaca“, rekao je Rajić.

On je ocenio da je „popularno povećati minimalnu cenu rada, ali da se tako uništava privredna baza“.

Dodao je da će zbog povećanih troškova rada u narednoj godini i pristizanja za plaćanje odloženih poreskih obaveza mnoge firme skliznuti u sivu zonu poslovanja i otpuštati radnike.

Privreda, prema njegovom rečima još nije „amortizovala“ ni povećane troškove prošlogodišnjeg povećanja minimalca koji daleko brže raste od rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)“.

„Sindikati traže na silu povećanje minimalne cene rada kada to ne dozvoljavaju uslovi jer su prihodi u firmama u prethodnih dva meseca u proseku pali do 25 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a poreska opterećenja su od 2012. godine minimalno smanjena“, rekao je Rajić.

Istakao je da su 2012. godine poslodavci na 100 dinara prosečne zarade u državnu kasu bili dužni da na ime poreza i doprinosa plate 64 dinara, a ove godine 61 dinar.

Rajić je rekao da u Srbiji verovatno ima firmi koje posluju sa profitom, a isplaćuju minimalne zarade.

„Minimalac je socijalna mera i prema Zakonu o radu trebalo bi da se isplaćuje šest meseci, najduže godinu dana i ako firma ne stane na noge da se otvori stečaj koji se, bez obzira koliko je velika imovina završi za dva-tri meseca, ali u Srbiji je sve nakaradno“, rekao je Rajić.

Dodao je da se to pravilo u Evropi poštuje i da je manje od jedan odsto radnika na minimalcu jer „nema igranja sa državom“.