Povećanje nataliteta, ili bitka za opstanak Srbije

 Prosečna starost stanovništva u Srbiji je 41,2 godine, a stopa reprodukcije ispod jedan, što znači da iza jedne žene ne ostane dvoje dece što je minimum za dugoročnu zamenu generacija. Problem predstavlja i to što u našoj zemlji živi mnogo više starijih od 65, nego mlađih od 15 godina. Ali, ne samo što se manje dece rađa, već se sve kasnije stupa u brak. Drugim rečima, sve više muškaraca i žena u bračnu zajednicu ulazi tek u tridesetim godinama – naglasio je Vukmirović i dodao da je depopulacija naročito izražena u seoskim sredinama.

Sumorna demografska slika

On ukazuje i na to da je u 2009. samo 11 opština ostvarilo pozitivan prirodni priraštaj i to su Tutin, Novi Pazar, Zemun, Palilula, Surčin, Čukarica, Novi Sad, Sjenica, Bujanovac, Vranje i Preševo. Najveći negativni prirodni priraštaj zabeležen je u opštinama Crna Trava, Babušnica i Gadžin Han. Prosečna starost stanovništva u gradskim naseljima iznosi 39, 2 godine, a u ostalim 41,6 godina. Vukmirović je upozorio i na to da je u periodu između popisa 1991. i 2002. godine u 83,5 seoskih naselja smanjen broj stanovnika, i da se taj negativan trend nastavlja.

– Svako peto domaćinstvo u seoskim sredinama je staračko i u njemu su svi članovi stariji od 65 godina. Takođe, dominiraju samačka staračka domaćinstva, što znači da preti opasnost da mnoga sela za nekoliko godina opuste. Tu sumornu sliku upotpunjuje i podatak da u 370 seoskih naselja u poslednjih deset godina nije rođena nijedna beba kao i veoma izražen problem migracija u velike gradove. Mlade žene u reproduktivnom periodu, između 25 i 30 godina, odlaze u gradove, pa muškarci koji ostaju u selu nemaju koga da ožene niti da osnuju porodicu. Najteža situacija je u nerazvijenim opštinama u istočnoj i jugoistočnoj Srbiji, kao što su Babušnica, Dimitrovgrad, Gadžin Han i Kuršumlija – ističe Vukmirović i dodaje da najveći rast stanovništva beleže Beograd, Niš i Novi Sad, u kojima živi 30,2 odsto ukupne populacije.

On je podsetio i na to da će popis stanovništva, domaćinstava i stanova početi 1. oktobra ove godine. Prvi preliminarni rezultati biće predstavljeni u novembru, a konačni pokazatelji biće saoštavani sukcesivno tokom 2012. i 2013. godine.

– Pored niza novina, koje će biti uvedene tokom popisa, kao što su pitanja o kompjuterskoj pismenosti, bračnom statusu, odnosno vanbračnim zajednicama, predviđeno je i uvođenje pitanja o invaliditetu. Takođe, postaljaće se i pitanja u vezi sa migracijama stanovništva, poput pitanja da li je lice ikada živelo u inostranstvu, a obuhvaćena je i readmisija i prinudno iseljavanje. Osim pitanja o broju živorođene dece, popisivači će zabeležiti i godine života u kojima je ispitanik rađao decu – ukazao je Vukmirović

Izražavajući zabrinutost zbog mogućih rezultata popisa Vukmirović je konstatovao: „Pre šest vekova Srbija je bila bitku za Kosovo, a za šest vekova, ako se aktuelni demografski trendovi ne promene, mogla bi da bije bitku za sopstveni opstanak“.

Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika Beograda, istakao je da je grad pokrenuo inicijativu za osnivanje Saveta za migracije, koji bi trebalo da odgovori na pitanja ko dolazi u glavni grad, koliko se zadržava i kada napušta prestonicu. Krkobabić se osvrnuo i na nehigijenska naselja kojih, kako je naveo, u Beogradu ima oko 120.

– Oko 50 odsto stanovnika nehigijenskih naselja nema osnovna lična dokumenta, a ima i onih koji ne znaju na srpskom da nam odgovore na pitanja. Većina njih koji su živeli u nehigijenskom naselju ispod mosta Gazela bili iz unutrašnjosti – Krkobabić.

Kao aktivnosti koje grad preduzima kako bi povećao stopu rađanja, Krkobabić je naveo pomoć porodiljama koje ne rade, plaćanje porodiljskog odsustva s posla u punom iznosu, kao i uručivanje bebi paketa u vrednosti od 12.000 dinara.

– Grad finansira prvi i drugi pokušaj vantelesne oplodnje, a nadamo se da ćemo biti u mogućnosti da finansiramo i treći pokušaj. Takođe, gradska uprava je krajem prošle godine donela odluku da se svim ženama koje napuštaju sigurne kuće daje novčana pomoć od 11.000 dinara, plus 5.000 za svako dete, u trajanju od godinu dana, kako se ne bi vraćale nasilnicima i kako bi mogle da nastave normalan život – naglasio je Krkobabić.

Regionalni razvoj i MSP

O značaju i aktivnostima Nacionalne agencije za regionalni razvoj govorila je pomoćnica direktora ove agencije, Ana Žegarac koja je iznela podatak da još 382 evropske regije beleži negativne demografske trendove. Govoreći o obrazovnoj strukturi ona je podsetila da većina stanovništva Srbije, preciznije 65 odsto, ima osnovno i srednje obrazovanje, četiri odsto je sa diplomom više stručne spreme, a šest odsto sa fakultetskom diplomom. Zanimljiv je i podatak da je dve trećine prerađivačke industrije locirano u gradovima u Vojvodini i u Beogradu. Ni putna infrastruktura nije na zavidnom nivou. „Od 38.436 kilometara putne mreže 63,8 odsto čine savremeni kolovozi. Problem je, međutim, što je čak 57,7 odsto ukupne putne mreže neasfaltirano. Osim toga, na javni sistem vodosnabdevanja priključeno je 78,8 odsto domaćinstava, dok je na kanalizacioni mrežu priključeno samo 33,9 odsto domaćinstava“, ukazala je Žegarac.

Ona je podsetila i na projekte koje Nacionalna agencija za regionalni razvoj planira da realizuje u 2011. godini. Osim mapiranja regiona (projekat će biti realizovan u saradnji sa Republičkom zavodom za statistiku), planirano je i brendiranje regiona, kao i organizovanje savetovanja o regionalnom razvoju a biće sprovedeno i istraživanje „Državni dinar po stanovništvu“. Treba pomenuti i obuku potencijalnih korisnika sredstava kako da pišu projekte. „Agencija na terenu ima 17 partnera preko kojih ostvaruje svoje aktivnosti. Pored državnog budžeta, koristimo i sredstva fondova, a kad Srbija dobije status kandidata na raspolaganju će nam biti i sredstva predpristupnih fondova Evropske unije“, kaže Žegarac.

Kao jedan od ključnih segmenata važnih za regionalni razvoj ona je istakla mala i srednja preduzeća, čiji bi rad trebalo podsticati kako finansijskim tako i nefinansijskim sredstvima.

– Nefinansijsku podršku čine pravni i finansijski konsalting i inovacije u pronalazaštvu, a značajno mesto zauzimaju i obuke za početnike u biznisu i mentoring. Preko Evropske mreže preduzetništva organizujemo sastanke i razmenjujemo iskustva sa preduzetnicima iz 47 zemalja. Osim toga, veoma je aktivna i Evropska mreža ambasadorki ženskog preduzetništva, a zastupljen je i veliki broj međunarodnih projekata. Finansijska podrška ogleda se u bespovratnim kreditima namenjenim malim i srednjim preduzećima – navela je Ana Žegarac.

Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, ukazao je na lošu situaciju u tom segmentu privrede i kao ilustraciju naveo procene da će u ovoj godini stečajni postupak biti pokrenut u 18.000 preduzeća, u kojima je zaposleno oko 180.000 radnika.

– U blokadi se u ovom trenutku nalazi 64.000 malih i srednjih preduzeća i preduzetničkih radnji, a čak 15 odsto više firmi se zatvori u toku godine, nego što se otvori. Imajući to u vidu zabrinjava činjenica da vlada nije usvojila nijedan predlog koji je ova asocijacija predložila, kako bi podstakla otvaranje malih i srednjih preduzeća. Sve to odaje utisak da živimo u partokratskoj državi u kojoj se prihvataju samo predlozi koji imaju dnevno politički i estradni karakter. Dodatni razlog za zabrinutost predstavlja i to što se broj zaposlenih, godinama unazad, ne povećava da ne govorimo o već sistematskom problemu od čak milion nezaposlenih – upozorio je Knežević.

On je ukazao i na to da se, uprkos tome što se gotovo svakodnevno izveštava o otvaranju novih radnih mesta i novih fabrika, veliki broj firmi zatvara. „U jednoj firmi bez posla ostane na stotine zaposlenih, a onda u drugoj prime tek stotinak novih radnika. To nije dovoljno i samo prikriva pravu sliku, koja je nepovoljna. Sve to izgleda kao kada se novi putnici ukrcavaju na torpedovan brod“, zaključio je Knežević.

Pozitivan primer nevladinih i humanitarnih organizacija u cilju povećanja prirodnog priraštaja dala je organizacija Stara Raška. Čedo Vučićević, sekretar te organizacije, istakao je da su tu organizaciju osnovali, pre 11 godina, ljudi koji žive u mestima iz kojih stanovnici u najvećoj meri emigriraju.

– Problem nad problemima na teritoriji Raške jeste niska stopa nataliteta. Želeli smo da nađemo mlade ljude koji bi hteli da ostanu na selu i tu osnuju porodicu. Momaka je bilo, ali frapantan podatak je da gotovo nijedna devojka nije izrazila volju da ostane na selu, pa smo zato stupili u kontakt sa sličnim organizacijama u Albaniji i sa momcima iz Srbije upoznali smo veliki broj Albanki hrišćanske veroispovesti, ukazao je Vučićević.

Prema njegovim rečima na teritoriji Raške oblasti od 2008. godine zahvaljujući ovoj organizaciji sklopljeno je oko 300 brakova u kojima je rođeno više od 200 dece.

– Sagrađeno je i oko 200 kuća, a očekujuemo da će i neke škole koje su bile zatvorene zbog nedostatka đaka, uskoro ponovo otvoriti svoja vrata. Osim toga, organizacija Stara Raška pomaže i razvoj poljoprivrede ali i kulturne baštine, pa je tako zahvaljujući našoj organizaciji obnovljeno nekoliko domova kultura – kaže Vučićević.

Alarmantni podaci