Povećati kvalitet državnih usluga

U prvih devet meseci u državnoj kasi ostvaren je višak od 82 milijarde dinara, a kad se isključe isplaćene kamate po osnovu javnog duga, budžetski prilivi veći su od troškova za čak 185 milijardi dinara. Međutim, da li je privredi kakva je srpska primeren toliki suficit i kolika cena je plaćena za taj višak.

Prema izjavi glavnog ekonomiste Fiskalnog saveta Danka Brčerevića datoj magazinu Biznis, stanje javnih finansija Srbije još je daleko od impresivnog, pre svega zato što je javni dug i dalje na visokih 65 odsto BDP-a. Takođe, on kritikuje odluku da se produži privremena zabrana zapošljavanja zbog koje se broj zaposlenih u javnom sektoru smanjuje za 10.000 ljudi godišnje, jer se na taj način narušava kvalitet državnih usluga. On procenjuje da je rast plata od sledeće godine u dobroj meri ostvaren na konto smanjenja broja zaposlenih.

Pored toga državne investicije su nedovoljne, a poseban problem predstavljaju finansije lokalnih samouprava. Prema ranije predstavljenom izveštaju Fiskalnog saveta, gradovi i opštine zajedno sa svojim preduzećima imaju dug od gotovo milijardu evra. Uz to kasne u plaćanju dospelih obaveza prema dobavljačima u iznosu od preko 300 miliona evra. Neplaćanje obaveza pogađa privredu, ali pre svega javna preduzeća čije dugove onda sanira država. Na ovaj način ne samo da se pravi problem za javne finansije nego se i usporava privredni rast.

Ove godine javne investicije su za devet meseci podbacile za 13 odsto u odnosu na prošlu godinu. Fiskalni savet je utvrdio da je godišnji nedostatak javnih investicija lokalne samouprave oko 250 miliona evra.

Prema njihovom zaključku, ta sredstva se umesto na potrebne investicije odlivaju najvećim delom na pokrivanje gubitaka lokalnih javnih preduzeća koja dobijaju subvencije od oko 200 miliona evra godišnje.

Opšta ocena javnih finansija ove godine za Milojka Arsića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, jeste pozitivna. Međutim, postavlja se pitanje da li je fiskalni suficit primeren privredi u stanju u kakvom je naša.

„Bolje bi bilo da su pare potrošene na investicije i pokretanje privrede i da smo imali mali deficit nego suficit. Inače na makroekonomskom, opštem nivou javne finansije stoje dobro, ali ima primedbi na mikro nivou. Pre svega ne koristimo efikasno državne resurse. Za isti novac dobijamo slabije usluge nego druge zemlje. Prema nekim pokazateljima kvaliteta državnih usluga zaostajemo za svim zemljama Centralne i Istočne Evrope i na dnu se guramo sa BiH, Makedonijom i Crnom Gorom. To se odnosi na rad katastra, pravosuđa, obrazovanje. Takođe, opšti kvalitet državne administracije opada i pogoršava se sistem negativne selekcije. Zapošljava se sve više ljudi sa sumnjivim diplomama. Važno je očuvati državne bilanse, ali se sada mora raditi na povećanju kvaliteta državne administracije“, upozorava Arsić.

Fiskalni savet u analizi ističe da je najporazniji efekat neuređenih lokalnih finansija to što je Srbija po pristupu ispravnoj pijaćoj vodi, tretmanu otpada, prečišćavanju otpadnih voda, procentu dece upisane u predškolske ustanove i brojnim drugim pokazateljima, znatno ispod zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Arsić ističe da je to jednim delom posledica nekompetentne državne administracije na lokalnom nivou i smatra da je bolje da se gradonačelnici i predsednici opština biraju direktno na izborima umesto da ih postavljaju političke partije.

Profesor Jurij Bajec primećuje da je posao Fiskalnog saveta da brine i upozorava na stanje u državnoj kasi.

„Preterivanje u pohvalama stvara pritisak da se iz budžeta naredne godine više troši nego što bi trebalo. Naravno o tome brine i Ministarstvo finansija čiji je cilj da zadrži ostvarene rezultate. Rezultati su dobri, ne ulazeći u to kako su postignuti, ali sledeće godine više neće biti efekata smanjenja plata i penzija. U narednoj godini vlada će morati da se usredsredi na dva područja, na smanjenje sive ekonomije i na smanjivanje subvencija javnim preduzećima i privatizaciju preduzeća u restrukturiranju. I dalje se toleriše neplaćanje obaveza, pre svega za gas. Postoji bojazan da se u tim stvarima ništa ne uradi, a s druge da se popusti u potrošnji“, smatra Bajec.

On ističe da prioritet mora biti privredni rast, ali ne samo kvantitativno, ostvaren na bazi ovogodišnje loše poljoprivredne godine, već zasnovan na povećanju produktivnosti, većoj dodatoj vrednosti i promeni strukture proizvodnje“, poručuje Bajec.