Poverenica: Diskriminacija na tržištu rada najčešća, uglavnom je prijavljuju žene

Janković je novinarima u Domu Narodne skupštine, povodom Nacionalnog dana za rodnu ravnopravnost, kazala da se diskriminacija na tržištu rada uglavnom tiče pola, starosti, invaliditeta i članstva u sindikalnim i političkim organizacijama, kao i da bez privatnih sektora i kompanija koje su spremne na različitost ne može daleko da se stigne.

Dodala je da postoji mnogo prostora na unapređenju položaja radnika, kao i da ljudi veliki deo svog života provode na radnim mestima i da su velike kompanije toga prilično svesne.

Prema njenim rečima, praksa je pokazala da je napredovanje tokom karijere velik izazov za žene, te da se one mnogo ređe nalaze na visokim pozicijama u preduzećima i da je platni jaz između polova i dalje izražen.

Ministarka bez portfelja Tatjana Macura kazala je da će se u Vladi Srbije baviti pitanjem rodne ravnopravnosti, kao i da misli da je pitanje radnih prava na mestu broj jedan koje mora da se reši, zatim nasilje u porodici, vršnjačko nasilje i političko osnaživanje žena.

Povodom Nacionalnog dana za rodnu ravnopravnost održana je panel diskusija „Osnaživanjem žena do održivih rešenja“, na kojoj su prikazani rezultati ankete sprovedene u privatnim kompanija u Srbiji u pogledu rodne ravnopravnosti, koju je sprovela organizacija ALL for All (AFA) i kompanija Merck Srbija.

U toj anketi učestvovalo je 213 zaposlenih u različitim kompanijama, najviše iz IT sektora, logistike, medija i zdravstva.

Velika većina ispitanika, preko 80 odsto njih, smatra da je poštovanje različitosti, ravnopravnosti i inkluzije prioritet za njih lično.

Preko 70 odsto njih je odgovorilo da su u potpunosti ili delimično upoznati sa tim konceptom na svom radnom mestu.

Njih 60 odsto se u potpunosti ili delimično slaže da je poštovanje različitosti, ravopravnosti i inkluzije jedan od prioriteta za kompaniju u kojoj rade, skoro trećina ispitanika nije znala da se izjasni, a njih 12 odsto se nije složilo sa tom tvrdnjom.

Na pitanje da li misle da u kompaniji u kojoj rade, žene i muškarci primaju istu zaradu za isti posao – 70 odsto ispitanika misli da to jeste slučaj, dok tu tvrdnju dovodi u pitanje njih 14 odsto, a još 16 odsto nije znalo da odgovori na to pitanje.

Na pitanje da li smatraju da svi imaju jednake prilike da napreduju u karijeri u kompaniji u kojoj rade, njih 65 odsto se uglavnom ili u potpunosti složilo sa tom tvrdnjom, a njih 20 odsto, odnosno svaki peti ispitanik se delimično ili u potpusnosti nije složio sa tom tvrdnjom.

Preko 80 odsto zaposlenih se uglavnom ili u potpunosti slaže da se žene podjednako vrednuju kao i muškarci, ali postoji razlika između mišljenja muškaraca i žena kada je u pitanju ta tvrdnja.

Dok se 68 odsto muškaraca slaže sa tom tvrdnjom, manji je procenat žena, svega 48 odsto njih misli isto.

Velika većina, 80 odsto ispitanika misli da su timovi u kompanijama u kojima rade raznovrsni (prema poreklu, životnimopredeljenjima i sl), nešto je manji procenat onih, 55 odsto ispitanika, koji misle da se zaposleni osećaju integrisano.

Sloboda deljenja mišljenja na sastancima je na visokom nivou – tri četvrtine ispitanika smatra da se u kompanijama u kojima rade svi zaposleni osećaju slobodno da dele suprotno mišljenje na sastancima.

Preko 60 odsto ispitanika smatra da kompanije u kojima rade imaju odgovarajuće uslove za rad za starije osoboe ili osobe sa nekom vrstom invalidieta, dok 22 odsto ispitanika ne zna kakva je situacija u njihovim kompanijama, a 16 odsto smatra da uslovi u njihovim kompanijama nisu zadovoljavajući.

Skoro polovina, 41 odsto ispitanika kaže da kompanije u kojima rade ne promovišu nikakve inicijative za poštovanje različitosti, ravnoprvnosti i inkluzije.