Poverioci će morati da sačekaju prodaju imovine preduzeća

Pa zato što sve to mnogo podseća na situaciju od pre dve godine kada su, po istom receptu, evidentirane neizmirene obaveze društvenih preduzeća po izvršnim presudama, za potraživanja iz radnih odnosa. Uredbom Vlade iz 2012. godine bilo je predviđeno da poverioci, u ovom slučaju radnici, prijave svoja potraživanja Agenciji za privatizaciju. Rok za dostavljanje prijava istekao je 31. decembra 2012. posle čega je Ministarstvo finansija i privrede trebalo, u roku od 90 dana, dakle do aprila 2013. godine, da informiše Vladu o visini ukupnih potraživanja i da predloži način izmirivanja tih obaveza. Sudeći prema dostupnim podacima Agencija za privatizaciju obavila je povereni zadatak , odnosno evidentirala je, i obradila, 82.486 prijava. Podaci dalje govore da ukupan iznos potraživanja premašuje 34,3 milijarde dinara ili, izraženo u evrima, 304 miliona evra. Od tog iznosa glavnica duga je 18,3 milijarde, kamata 15,1 milijarda, dok troškovi sudskog postupka premašuju 941,7 miliona dinara. Nervozu onih koji još čekaju na naplatu svojih potraživanja dodatno „podgreva“ činjenica da je do sada namireno tek nešto više od milijardu dinara potraživanja, odnosno oko 9,2 miliona evra.

Sudeći prema izjavi Dragana Stevanovića, državnog sekretara u Ministarstvu privrede, razloga za optimizam nema. Na pitanje: Da li je utvrđen model i dinamika izmirivanja pomenutih obaveza i koliko je sredstava za te namene u budžetu za 2013. bilo rezervisano, on kaže da „na razdelu Ministarstva privrede i Ministarstva finansija nisu bila rezervisana sredstva za neizmirene obaveze nastale iz radnog odnosa u preduzećima koja su u postupku privatizacije (restrukturiranje, neprivatizovana preduzeća i preduzeća u kojima je raskinuta privatizacija). Dodaje, takođe, da je 9,2 miliona evra iskorišćeno za isplatu socijalnih programa, odnosno otpremnina radnika koji su bili proglašeni tehnološkim viškom.

– Kad je reč o budžetu za 2014. godinu bilo je planirano 17,4 milijardi dinara za otkup potraživanja iz radnih odnosa, pri čemu bi otkupljena potraživanja potom bila konvertovana u kapital preduzeća. Problem je, međutim, što je taj model bio predviđen nacrtom zakona o privatizaciji koji u decembru nije ušao u skupštinsku proceduru. Novim nacrtom zakona o privatizaciji koji će uskoro, pošto ga usvoji Vlada Srbije, ući u skupštinsku proceduru, nije predviđen otkup i konverzija, već će se ove obaveze namirivati kroz prodaju imovinskih celina u preduzećima koja treba ponovo da budu privatizovana – objašnjava Stevanović.

Na opasku da broj prijava, u kojima je naznačeno da je podneta predstavka Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, premašuje 460 i da se time šalje loša poruka o pravnom sistemu jedne države, naš sagovornik kaže da se upravo iz tog razloga, donose se novi zakoni koji regulišu materiju privatizacije i stečaja. „Koncept restrukturiranja preduzeća koji je trajao 12 godina, zarobio je potraživanja ne samo radnika, već i ostalih poverilaca. Verujemo da će novi zakonski okvir stvoriti uslove za konačno rešavanje problema neizmirenih dugovanja kako prema radnicima, tako i prema ostalim poveriocima“, poručuje Stevanović.

Pitanje koje i dalje čeka odgovor glasi: na koji se rok odlaže izvršenje sudskih odluka? Podsećanja radi, u mišljenju koje je zaštitnik građana Saša Janković uputio Vladi Srbije neposredno posle usvajanja sporne Uredbe upozoreno je da je nesprovođenje pravosnažnih i izvršnih sudskih odluka donetih u korist radnika društvenih preduzeća, odnosno nemogućnost isplate zaostalih zarada i drugih potraživanja u postupku njihovog restrukturiranja, i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu uočio kao jedan od sistemskih problema u Srbiji, s obzirom na to da je reč o povredi prava na mirno uživanje imovine i prava na suđenje u razumnom roku. On je ukazao i na to da hiljade radnika ostaju bez zarada, iako su sudske presude donete u njihovu korist, jer Zakon o privatizaciji stopira izvršenje presude ako preduzeće u kome su radili uđe u proces privatizacije kroz restruktuiranje.

Da srpsko pravosuđe, čini se opravdano, nosi epitet ne samo neefikasnog već i najsporijeg u Evropi (radni sporovi u proseku traju između četiri i pet godina) na to ukazuje i niz presuda, koje je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo protiv Srbije a kojima je konstatovao povrede prava na pravično suđenje u razumnom roku iz člana 6 stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i prava. Pozivajući se na „dobro ustanovljenu sudsku praksu“, Sud u Strazburu predložio je da se u takvim slučajevima ide na poravnanje, što praktično znači da se od države zahteva da zbog dugog postupka izvršenja plati nematerijalnu štetu, kao i materijalnu štetu i troškove dosuđene presudama domaćih sudova. Uzgred, ukupan broj prijava u kojima je naznačeno da je podneta predstavka Evropskom sudu za ljudska prava, iznosi 467. Nadzor nad izvršavanjem presuda koje je Sud doneo protiv Srbije sprovodi Komitet ministara Saveta Evrope sve dok ne konstatuje da su izvršeni svi nalozi (prevođenje, objavljivanje i dostavljanje, plaćanje naknade, sprovođenje individualnih i generalnih mera). Zanimljivo je, takođe da je na sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope (održan krajem 2010) usvojen izveštaj iz koga proizilazi da će se predmeti koji se odnose na problem neefikasnog izvršavanja presuda domaćih sudova, među kojima su najznačajnije one protiv društvenih preduzeća, naći u grupi presuda koje se razmatraju po sistemu „pojačanog nadzora“. Ali sve to, kao i Ustavom garantovano pravo na zaradu po osnovu rada, baš kao i princip obaveznosti sudskih odluka, slaba su satisfakcija za više od 80.000 ljudi koji ne mogu da naplate svoja potraživanja.

Janković: Izvršne presude su obavezujuće

Izvršna sudska presuda znači da je postupak okončan i da potraživanja, u ovom slučaju zaposlenih u društvenim preduzećima, moraju da se isplate. Jedan od uslova za to je da postoji imovina preduzeća iz koje bi mogli da se namire poverioci. Ali u svakom slučaju država mora da napravi plan isplate. Mogao bi, eventualno, da se postigne neki dogovor sa poveriocima o načinu i dinamici isplate, ali u svakoj pravnoj državi sudske odluke moraju da se poštuju. I Evropski sud za ljudska prava u Strazburu dao je izvršnoj vlasti Srbije rok od godinu dana da izmiri obaveze, prema tome poverioci ne bi trebalo da strahuju da izvršna presuda neće biti izvršena – komentariše za Danas zaštitnik građana Saša Janković.