Povišice onima koji su najavili štrajkove

… i Vlada i ministri uveliko najavljuju da većina zaposlenih u javnom sektoru može da računa na veće plate u narednoj godini. To bi, objašnjavaju, trebalo da podstakne potrošnju koja je uz izvoz jedna od poluga za rast BDP-a. Ono što ne objašnjavaju, jeste da su povišice, ako se izuzmu najstariji sugrađani, obećane uglavnom onima čiji su sindikati za početak jeseni najavili štrajkove.

Debljim novčanicima moći će da se nadaju prosvetari, ali je neizvesno da li će biti razmatran njihov zahtev da povećanje iznosi 20 odsto. Za deset odsto mogle bi da porastu zarade u vojsci, policiji i bezbednosnim službama, u zdravstvu se nadaju najvećoj povišici u ovoj raspodeli, a i ovoga puta najmanje će, verovatno, dobiti penzioneri. Njima se još uvek oduzima „solidarni dinar“ pa ni sa najavljenim povećanjem od dva odsto svi oni čija primanja prelaze 25.000 dinara neće moći da se približe penziji koju su zaradili pre nego što su postali glavni štit državne blagajne. NJih bi trebalo da uteši jednokratna pomoć od 6.000 dinara, najavljena uz novembarsku isplatu.

Ono što je takođe u najavi, može da zabrine poslodavce u privatnom sektoru, jer je predviđen i rast minimalne zarade, za šta oni tvrde da nemaju prostora. Ali da bi i njih odobrovoljili, iz Vlade diskretno nagoveštavaju da će biti reči o podizanju osnovice neoporezivog dela plate. Prema rečima Milana Kneževića, vlasnika konfekcije Modus, takve najave su nastavak ekonomske politike vođene pre stabilizacije.

– To očito ide na uštrb rešavanja izuzetno teških uslova poslovanja i velikih zahvatanja iz privrede, pa će zaposlenima u javnim službama nakon povećanja plata krenuti bolje, a onima u realnom sektoru lošije – ističe Knežević i dodaje da će biti uvećan jaz u platama za isti rad u državnim službama i u privredi.

O kojim se iznosima povišica priča i da li su ostvarivi, konačnu reč daće misija MMF-a. Tehnički razgovori o tome počeće već naredne nedelje, a odluka se očekuje nakon redovne revizije predviđene za oktobar. Do tada bi i Fiskalni savet i Ministarstvo finansija već mogli da imaju svoju računicu, pa su ekonomisti za sada krajnje uzdržani u komentarisanju najavljenih poteza.

– Jedino što pouzdano mogu da kažem, jeste da je takav potez opasan za fiskalnu stabilnost. Sadašnji suficit u budžetu nije trajno stanje i mislim da zato najavljena povećanja nisu mudra odluka u ovom trenutku – kaže za Danas profesor Ekonomskog fakulteta Boško Živković.

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji i profesor emeritus Mihailo Crnobrnja kaže da je odluka o povećanju zarada politički motivisana, pred beogradske izbore i uoči dolaska misije MMF-a, što je vidljivo i iz najava koje je, bez procenta i iznosa, dala premijerka.

– Veće zarade ne moraju biti samo populistički potez vlasti, jer je činjenica da je povećanje potrošnje jedan od modela za rast BDP-a. To ne mora da ugrozi ni budžetsku stabilnost, jer je sve stvar prioriteta. Na primer, mi smo jedna od retkih zemalja koja zakonom propisuje da javni dug ne sme biti iznad 45 odsto. Kod nas je bio i 74 i ako se kao cilj postavi smanjenje zaduženosti, onda ne samo da povećanje plata ugrožava budžet, nego bi se mogli očekivati i novi udari na zarade i penzije. Ali, deficit je sada saniran, MMF više ne vrši takav pritisak na konsolidaciju državne kase, nivo javnih investicija je takođe smanjen, pa je odluku o podsticaju potrošnje bilo moguće doneti. Tome u prilog ide i bolja fiskalna naplata, što je dobar osnov za ovakav potez – kaže za Danas Crnobrnja.

Veći minimalac puni budžet

– Sindikati i poslodavci nikada nisu uspeli da se dogovore oko povećanja minimalne cene rada, što vlast koristi i sama je birokratski propiše. Ali, pri tom, ne menja osnovicu neoporezivog dela od 11.400 dinara, pa svaki rast minimalca puni državnu kasu. Tako privreda ima znatno veće troškove, a nakon poslednje povišice oni su bili uvećani za 17 odsto. Druga bi priča bila kad bi naša država sledila primer većine drugih, pa minimalac potpuno izuzela iz sistema poreza i doprinosa – kaže Milan Knežević i podseća da je upravo zbog teških uslova privređivanja 46.000 firmi u blokadi, i one ne mogu da isplaćuju nikakve zarade.

Brnabić: 10 odsto za MUP samo predlog

Beograd – Ne bih da licitiram koliko će kome biti povećana plata, izjavila je juče premijerka Srbije Ana Brnabić i objasnila da vest o tome da će bezbednosnom sektoru plata biti povećana za 10 odsto nije gotova stvar, već da je to samo predlog koji su predstavnici tog sektora uputili Ministarstvu finansija, prenosi Fonet. Brnabić je rekla da je juče o tom zahtevu predstavnika bezbednosnog sektora razgovarala sa ministrom finansija Dušanom Vujovićem.

„Nemamo konačan predlog budžeta za narednu godinu“, napomenula je Brnabić i najavila da će predlog bezbednosnog sektora za povećanje plata za deset odsto biti razmotren.