Povlastice za novu nelegalnu gradnju i krediti od preko milijardu evra: Šta se krije među 30 tačaka dnevnog reda u Skupštini Srbije?

Među zakonima u proceduri nalaze se promene vezane za gradnju, energetiku, železnički i vazdušni saobraćaj, zaduživanja države…

Poslanica Srpske stranke Zavetnici Bojana Bukumirović za Danas navodi da su poslanici suočeni sa jednim neodgovornim pristupom vladajuće većine u Narodnoj skupštini.

„Ponovo imamo jednu maratonsku sednicu koja je objedinila čak trideset predloga zakona i različitih odluka iz nekolicine oblasti pa je samim tim onemogućena rasprava o suštinskim stvarima jer u tako kratkom vremenskom periodu koji je predviđen za raspravu nije moguće detaljno preći sve zakone i na jedan kvalitetan i ozbiljan način izneti sve kritike vezano za zakone“, objašnjava ona.

Bukumirović dodaje da se to radi iz razloga da bi se što brže i što dalje od očiju javnosti progurali svi ovi zakoni od kojih je, kako kaže, mnoštvo spornih.

„Sporno je pre svega to da mi ovde imamo zakone po kojima se Srbija enormno zadužuje, odnosno ukoliko svi ovi zakoni budu prihvaćeni Srbija će se zadužiti za milijardu i dvesta milona evra, znači nastavlja se politika zaduživanja. Imamo zakon o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji kojim se ukida naknada za konverziju gde se faktički legalizuje korupcija, jer se vlasnici firmi koji su pravo korištenja zemljišta stekli kroz proces privatizacije stečajni ili izvršni postupak, oslobađaju obaveze da plaćaju naknadu konverzije tog zemljišta“, ukazala je naša sagovornica.

To je, kako ona kaže, protivustavno.

„Ustavni Sud je 2013. godine rekao da je takav scenario ukidanja prava na konverziju protivan načelu zakonitosti jednakih prava i da je takva izmena u interesu vlasnika krupnog kapitala, a ne u interesu građana Srbije. Time će se omogućiti velikim kompanijama i investitorima da steknu besplatno pravo na tom zemljištu, a budžet lokalnih samouprava i budžet države biće uskraćeni za taj novac. Imamo situaciju gde nas država zadužuje za preko milijardu evra, a sa druge strane vlasnicima krupnog kapitala omogućava da ne plaćaju naknade“, naglašava Bukumirović.

Poslanik u Skupštini Srbije i generalni sekretar i portparol Narodne stranke Stefan Jovanović za Danas kaže da je već ustaljena praksa da na jednoj sednici Skupstine poslanici raspravljaju o desetinama zakona.

„To je model po kome SNS većina pokušava da provuče razne antinarodne zakone, a koji su u suprotnosti sa interesima države i naroda, a obično u korist neke povlašćene i bogate elite“, ukazuje on.

Jovanović dodaje da je to veliki posao za narodne poslanike.

„Ipak, u okviru poslanickog kluba Narodne stranke poslanici po temama prate taj pokušaj “šibicarenja” vlasti sa zakonima, i vrlo aktivno u Skupštini se zalažu protiv tih antinarodnih zakona. Već smo dobro uhodani za pripremu za sednice, i lako uviđamo nameru SNS većine“, navodi naš sagovornik.

On je ukazao da su najsporniji zakoni trenutno oni o planiranju i izgradnji, kao i ostali kojima se predviđaju nova zaduživanja.

Nova zaduživanja na ime različitih zajmova i kredita, koji su trenutno u skupštinskoj proceduri, prelaze milijardu evra.

Jedna od planiranih izmena koja je privukla najviše pažnje, jeste predlog zakon o dopunama Zakona o ozakonjenju objekata.

Ovom dopunom predviđeno je da će onima koji stanuju u nelegalizovanim stambenim objektima, a koji nemaju struju i vodu, biti dozvoljen priključak u skladu sa postojećim procedurama.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić rekao je da je ovo pre svega humani čin i naglasio da ni na koji način ne abolira investitora niti prejudicira na bilo koji način dalji proces ili odluke o legalizaciji objekta, odnosno stana, preneo je Radio 021.

Sa druge strane, poslanik stranke Zajedno u Skupštini Srbije Nikola Nešić rekao je ranije da ove promene ne staju na put nelegalnoj gradnji, već vode ka stvaranju još većeg jaza između građana koji su gradili i grade legalno, i građana koji su gradili nelegalno.

„Iznuđeno rešenje predviđeno ovim Zakonom je da se bez dobijanja rešenja o ozakonjenju objekata, objekti koji su nelegalno izgrađeni, bez obzira na vreme kada su građeni, dakle i objekti građeni posle 2015. godine, mogu uz dobijanje samo potvrde priključiti na struju, gas, vodu. Ionako obesmišljen postupak ozakonjenja je ovim dopunama Zakona dodatno degradiran, jer većina ljudi koji su nelegalno gradili legalizuju svoje objekte upravo da bi se priključili na struju, vodu i gas“, rekao je on.

Nešić je tada dodao da su zakonska rešenja naklonjena nelegalnoj gradnji.

„Da bi se dobili svi papiri i počela legalna gradnja, u zavisnosti od lokacije, potrebno je do 10.000 evra. Da bi se ozakonio nelagalan objekat koji ima do 100 kvadrata potrebno je 5.000 dinara, pa stoga i ne čudi ovaj podatak da milioni nelegalnih objekata čekaju na neki novi zakon i na ozakonjenje ili na priključenje“, rekao je on.

Zakon o planiranju i izgradnji, čije su izmene predviđene, mnogi smatraju za sporan.

Pokret Kreni-promeni pokrenuo je peticiju, koju su podržala i brojna druga udruženja i organizacije, za povlačenje predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji iz skupštinske procedure.

Ovaj predlog Zakona predviđa ukidanje naplate za konverziju zemljišta kojom se pravo korišćenja prevodi u pravo svojine nad zemljištem.

„Time se zemljište u javnoj svojini poklanja domaćim i stranim investitorima koji su pravo korišćenja nad hektarima građevinskog zemljišta stekli, u velikom broju kroz diskutabilne privatizacije društvene i državne svojine i preduzeća. Ukidanje naknade za konverziju zemljišta omogućava da svako sa pravom korišćenja nad zemljištem u javnoj svojini, besplatno postane vlasnik tog našeg dragocenog zajedničkog resursa. Ukidanje ove naknade predstavlja nov talas legalizovane pljačke javne svojine za račun malobrojnih, privilegovanih i bogatih, sa nesagledivim posledicama po srpsku ekonomiju, javni budžet i društvo u celini“, navodi se u opisu peticije.

Samu peticiju do sada je potpisalo više od 21.000 građana.

Među ovih 30 tačaka dnevnog reda, nalaze se još brojni akti koji zahtevaju pažnju javnosti, međutim, zbog gustog rasporeda i gomilanja zakona, postoji opasnost da neki od njih prođu nezapaženo.