Povratak crnog hleba na velika vrata

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Prava kontrola kvaliteta šta jedemo i pijemo ne pistoji zbog parole skupo je. Zaštita potrošača ne postoji. Nekakvo udruženje pod tim imenom je obična maska. Uvek su na strani onih koji isporučuju lošu robu. O korumpiranoj inspekciji i da ne govorimo. Preventiva za zdravu naciju je u kvalitetnoj i zdravoj ishrani. Namirnice u prodavnicama zdrave hrane najveća je prevara i pprodaju se najnekvalitetniji proizvodi zato što ih niko ne kontroliše. Idemo dalje utabanim stazama….

2. Dodatni problem sa hlebom je to što se u njega u poslednje vreme trpaju svakakvi dodaci (emulgatori, pojačivači boje i ukusa i koješta drugo), tako da je čudno kada se hleb sastoji od samo par neophodnih satojaka (brašno, kvasac, voda, so…).

3. Voleo bih da čujem da li se svi mlinari slažu sa iznešenim? Tj meni ovde jedino smeta rečenica "Crno brašno se dobija mlevenjem celog zrna žita i samo za nijansu je tamnije od belog, ali sadrži više biljnih vlakana, minerala i masti". Da li je to baš tako? U nastavku teksta piše da na nusproizvode otpada i do 25%, što znači da to već nije brašno od celog zrna. E sada bih voleo da mi neki mlinar odgovori: Kada se samelje onih 75%, da li može da se dobije samo Tip1100? Koliko sam ja saznao, dobije se jednotipsko brašno Tip500, što je po klasifikaciji polubelo 🙂