Povratak dinosaurusa

Zato je već sada jasno da je dolazak Pej Pala samo vrh ledenog brega, i da pre tog dolaska sledi ogroman posao, pošto promet u elektronskoj trgovini po dolasku Pej Pala, bilo gde u svetu raste naglo i višestruko, i pitanje je koliko smo kao država spremni za to.

Aktuelni ministar kulture, u potrazi za rešenjem pitanja Narodnog muzeja Srbije, došao je do zaključka da je centralna zgrada Pošte Srbije idealna lokacija, pošto se stvarno postavlja pitanje „ko danas šalje pisma“, i na prvi pogled, bez dodatnog ulaženja u pojedinosti, teško je odoleti toj logici. Zaista, više niko ne piše pisma, jako retko se šalju i čestitke, sve to manje više ide preko SMS poruka ili mejla, sve više banaka više ne dostavlja izvode poštom, već mejlom, i sasvim je jasno da su ti trendovi nezaustavljivi i globalni, i da izgleda da je PTT Srbije dinosaurus koji će izumreti, samo je pitanje vremena kada će se to desiti. Ipak, na drugi pogled, kada se u celu jednačinu uključi elektronska trgovina, stvari stoje dijametralno suprotno: pošte širom sveta beleže ogromni rast profita, pošto umesto pisama i čestitki, isporučuju DVD i Blu rej izdanja, knjige, igračke, elektronske uređaje, jastuke i posteljinu, ukratko hiljade proizvoda kupljenih putem elektronske trgovine koji se do pre samo desetak godina jednostavno nikada nisu slali poštom.Tako je efektivni obim posla za pošte širom sveta postao veći nego ikada, tako da su umesto izumiruće industrije, pošte postale jedna od najprofitabilnijih grana svetske privrede. Šta to znači za Srbiju?

Monopolistička struktura privrede u Srbiji, sa modelom forsiranja suludih cena, i teranje strane konkurencije kroz ulaganje u korumpiranu političku elitu, nije pukla isključivo zbog ekonomske krize, i pritiska međunarodne zajednice da se glavni protagonisti tog modela smeste iza brave. Ona je pre svega načeta viznom liberalizacijom i mogućnošću velikog broja građana Srbije da po normalnim cenama kupuju u državama EU, ali je taj model monopola u Srbiji i zvanično sahranjen upravo kroz nezaustavljivi rast elektronske trgovine, gde se i bez putovanja van zemlje, može kupovati po normalnim cenama. Samo je tako moguće objasniti meteorski skok obima elektronske trgovine u godini u kojoj je, navodno, smanjena potražnja u domaćim trgovinskim lancima, pala potrošnja zbog besparice, i slično. Pre će biti da je potrošnja ostala na istom nivou, ali da se veliki deo kupovine, zbog sulude cenovne politike domaće maloprodaje, obavlja van Srbije, bez obzira da li su u pitanju hipermarketi u Mađarskoj ili internet kupovine preko Amazona. Jednostavno, cenovna politika u Srbiji je toliko suluda, marže u pojedinim segmentima su trocifrene, tako da ne čudi što se ogroman deo stanovništva odlučuje za kupovinu koja čak i ako se uračunaju poštanski troškovi iz Londona ili Nemačke, ispadne jeftinija i do 30 posto u odnosu na iste proizvode u Srbiji. A pošto je internet u Srbiji praktično eksplodirao mnogo brže od nekih projekcija od pre samo pet godina, i pošto se broj korisnika interneta meri milionima, sasvim je jasno koliko je veliki uticaj elektronske trgovine na ukupnu ekonomiju, i koliko to može postati još više, ukoliko se već u maju ove godine, delegacijaVlade Srbije iz američkog grada San Hozea vrati sa vešću da Pej Pal već ove godine dolazi u Srbiju.

Upravo zato, uloga PTT Srbija po mnogo čemu postaje toliko neprocenjiva u procesu elektronske trgovine, da se s pravom može reći da je umesto dinosaurusa u izumiranju, upravo to ključni sistem koji može obezbediti pravu logistiku za bum elektronske trgovine koji uvek sa sobom nosi Pej Pal. Upravo zato, ceo sistem ulaska Pej Pala može se srušiti samo na činjenici da pošte širom Srbije, jedva servisiraju i postojeći nivo pošiljki, da su pojedine beogradske pošte prosto zatrpane kabastim pošiljkama, i da se iz aviona vidi da bi trostruko veći obim takve kupovine, doveo do kolapsa celog sistema i do toga da se isporuka proizvoda kupljenih preko interneta prolongira na više nedelja. Ukoliko do toga dođe, taj deo posla preuzeće globalni operateri kao što su DHL, TNT ili FedEx, a poslednja šansa za povratak PTT Srbija u život, otići će u nepovrat. Zato raduju najave iz PTT Srbija iz kojih se vidi da idu u susret tom cunamiju pošiljki sa interneta, da uvode SMS servise, da grade velike distributivne centre, da kroz sistem PAK kodova pokušavaju da reše beskrajnu fluktuaciju naziva ulica u gradovima Srbije, i tome slično. Zato je sasvim jasno da izjava novog generalnog direktora PTT Srbija da nema viška zaposlenih, već samo viška posla, nikako nije socijalna demagogija, već realna procena globalnih trendova u poštanskom sektoru. U kojima je jasno da pored broja zaposlenih, PTT Srbija mora da širi postojeće kapacitete pošta, i da umesto da centralna zgrada PTT Srbija bude Narodni muzej Srbije, jasno je da u narednih deset godina ni dve centralne zgrade neće biti dovoljne da servisiraju priliv miliona kabastih pošiljki kupljenih preko interneta. Ovo posebno otvara pitanje saradnje PTT Srbija sa velikim reciklerima, pošto bi i obim poštanske ambalaže morao porasti do tačke da doslovno stotine tona kartona i plastike, na neki način moraju biti uvedeni u ozbiljan sistem prikupljanja i recikliranja.

Zato je priča o elektronskoj trgovini, zapravo priča o povratku dinosaurusa, o jednoj od retkih dobrih kolateralnih posledica internet revolucije, koji za PTT Srbija znače šansu za eksplozivni rast u godinama koje dolaze. Umesto da zbog smanjenog broja pisama odu u izumiranje poput dinosaurusa, elektronska trgovina obezbeđuje javnom preduzeću PTT Srbija mogućnost da umesto pisama isporučuje filmove, knjige, elektroniku ili igračke, i za to uzmu mnogo više novca nego što su ikada mogli isporučujući pisma i čestike. Zato će majski sastanak u San Hozeu značiti mnogo više od dolaska Pej Pala u Srbiju, to će biti jedna od najvećih makroekonomskih promena u Srbiji, od 2000. godine do danas. Koliko je politička elita toga svesna i koliko će uspeti da od tog procesa napravi pozitivan proces, pokazaće dani i nedelje koje dolaze, ali treba reći da ovaj dolazak Pej Pala može značiti povećanje spoljnotrgovinskog deficita, slom PTT Srbija i slom velikog broja domaćih trgovaca, ukoliko ceo proces bude prepušten stihiji. Ukoliko ulazak Pej Pala bude praćen strateškim promišljanjem, PTT Srbija biće tri puta veća nego što je danas, u Srbiju će pored Pej Pala doći i Amazon sa svojim distributivnim centrima i hiljadama radnih mesta, i domaća privreda dobiće novu šansu za izvoz na najrazvijenija tržišta sveta. Dosadašnje iskustvo sa političkom elitom u Srbiji takvo je da je sklonija stihiji nego strategiji, ali treba se nadati da će ovoga puta nešto i naučiti iz prethodnih grešaka,i da će uspeti da urade nešto dobro i vredno za građane koje predstavljaju i nad kojim godinama vladaju.