Povratak Fijata na velika vrata

Kako je najavljeno, Italijani će, početkom ove nedelje (28. ili 29. decembra), uplatiti prvi deo investicije od 98 miliona evra, što je preduslov da Fijat preuzme imovinu i objekte Zastavine Fabrike automobile, čija je vrednost procenjena na 50 miliona evra i koja predstavlja početni ulog Vlade Srbije u zajedničku kompaniju. Nova fabrika automobila u kojoj će Fijat imati 67, a država Srbija 33 odsto kapitala, od sutra će i zvanično postati deo Fijat grupe.

Aneksom ugovora je takođe predviđeno da probna proizvodnja novog modela startuje u poslednjem kvartalu 2011. godine, mada dobri poznavaoci prilika u automobilskoj industriji tvrde da je realnije očekivati da se to dogodi početkom ili tokom 2012. godine. S tim u vezi trebalo bi podsetiti da je prošlogodišnjim ugovorom Fijata i Vlade Srbije planirano da proizvodnja startuje već krajem 2009. godine, ali je zbog obimnosti i složenosti pripremnih poslova, vezanih za rekonstrukciju fabrike, izgradnju saobraćajne, tehničko-tehnološke i komunale infrastrukture i druge radove, to bio nerealan rok. Činjenica je, međutim, da čak i da proizvodnja startuje 2012. godine, to nikako neće umanjiti značaj i vrednost poslovnog aranžmana sa Italijanima. Naprotiv, procenjuje se da je početak saradnje Fijata i Vlade Srbije u oblasti automobilske industrije jedan od najvećih poslovnih poduhvata države Srbije realizovanih u prethodnih nekoliko decenija, koji bi trebalo da obezbedi oporavak i preporod ne samo metalskog kompleksa, nego o kompletne domaće privrede. U prilog tome govori i podatak da će se više od 90 odsto automobila proizvedenih u Kragujevcu prodavati na evropskim, ali i na američkom tržištu, te da će vrednost tog izvoza dostići oko dve milijarde evra godišnje (ukupan godišnji izvoz Srbije vredi oko šest milijardi evra).

Zoran Radojević, generalni direktor Grupe Zastava vozila kaže da je početak realizacije posla sa Fijatom nešto što radnici Zastave priželjkuju godinama unazad. „U Kragujevcu će u dogledno vreme ponovo početi proizvodnja novih modela automobila, koji će se, kao što je to bio slučaj u drugoj polovini 80-ih prošloga veka, prodavati i na američkom tržištu. Dobra je vest i to što sa Fijatom dolaze i italijanski dobavljači koji će što samostalno, što u saradnji sa domaćim fabrikama, otvoriti veliki broj novih radnih mesta. Stvoriće se uslovi za oživljavanje svih ostalih delatnosti u gradu i njegovom okruženju. Situacija u Kragujevcu, posle dolaska Fijata, definitivno više neće biti ista. Grad će dobiti novu fizionomiju“, smatra Radojević.

Prema oceni Vlade Vučkovića, člana kragujevačkog Gradskog veća za privredu i privatizaciju, dolazak Fijata označava početak preporoda srpske privrede. „Proizvodnja 200.000 ili 300.000 automobila godišnje aktiviraće veliki deo domaće privrede i doneti Srbiji devizni priliv koji se meri milijardama evra na godišnjem nivou. Kragujevac ponovo postaje jedan od najznačajnijih industrijskih centara u jugoistočnoj Evropi, što će se i te kako osetiti u u školstvu, zdravstvu, kulturi, uslužnim i ostalim delatnostima u gradu“, ističe Vučković.

Slično misli i većina Kragujevčana, koji veruju da dolazak Fijata otvara nove perspektive i mogućnosti, pre svega za mlađe žitelje centra Šumadije, a koji je do skora, s razlogom, slovio za „dolinu gladnih“. Ne sme se, ipak, zaboraviti ni to da je u jednom momentu „Zastavin posao stoleća“, bio najozbiljnije ugrožen opstrukcijom interesnih grupa u Zastavi i izvan nje. Tako će ostati upamćeno da su pojedini Zastavini direktori i sindikalni funkcioneri, kao i brojni akteri na domaćoj političkoj sceni privredni poduhvat od nacionalnog značaja podredili ličnim, ili partijskim interesima.

Aneksom ugovora potvrđeno je da će ukupna investicija Fijata u novu kompaniju u Kragujevcu, odnosno u temeljnu rekonstrukciju i modernizaciju Zastavine Fabrike automobila i gradnju novih objekata, iznositi 700 miliona evra, dok ukupna ulaganja države Srbije „teže“ oko 300 miliona evra. I mada struktura investicija obeju strana nije precizirana, izvesno je da će Fijatovu investiciju, osim novca, činiti i proizvodna oprema ali i nematerijalna ulaganja, kao što su znanje, tržište i brend Fijata kao kompanije. S druge strane, manja je nepoznanica da će najveći deo investicije države Srbije, osim zemljišta i objekata Fabrike automobila, činiti i drugi infrastrukturni objekti u Kragujevcu i u Šumadiji. Država je, takođe u obavezi da, u saradnji sa gradskom upravom, izgradi auto put od Kragujevca do Koridora 10, južnu obilaznicu oko grada, sa najvećim tunelom u Srbiji dugim 1,5 kilometar, zatim da infrastrukturno opremi industrijsku i deo slobodne bescarinske zone u Korman polju, kao i da osavremeni železničku prugu na relaciji Kragujevac – Lapovo – Beograd. Od države se očekuje i da u fabrici Fijat automobili Srbija izgradi novu komunalnu infrastrukturu.

Obeshrabruje, međutim, podatak da osim auto puta prema Koridoru 10, koji se uveliko gradi, radovi na ostalim infrastrukturnim i drugom projektima, još nisu ni započeti. Korman polje, na kojem bi, za potrebe Fijata, Iveka (planira da gradi fabriku autobusa) i drugih investitora, trebalo formirati industrijsku i bescarinsku zonu od 130 hektara, zaraslo je u korov. Radovi na Južnoj obilaznici oko grada obustavljeni su a još se ne zna ni koja će firma početi da kopa tunel kroz Metino brdo na toj saobraćajnici. Pregovori sa kineskom kompanijom Mostovi i putevi, o nastavku radova na Južnoj obilaznici i gradnji tunela, propali su pošto sa Kinezima, nije postignut nikakav dogovor. Ovih dana moglo se čuti da će tunel na Južnoj obilaznici graditi domaće firme ali niko ne govori o kojim je firmama reč. No, ni Italijani nisu odmakli dalje od početka u ispunjavanju svojih obaveza, tako da pogoni fabrike automobila, koji su najvećim delom očišćeni od stare proizvodne opreme, trenutno zvrje avetinski prazni. Obe strane su, izgleda, čekale potpisivanje Aneksa ugovora i Fijatovo preuzimanje imovine i objekata Fabrike automobila, nakon čega bi, kako najavljuju ovih dana, trebalo maksimalno da intenziviraju poslove u vezi sa početkom rada nove Fijatove fabrike.

Sudeći prema najavama iz pogona kragujevačke fabrike izlaziće dva nova modela – vozilo „B“ klase i nešto veći automobil „C“ klase. Godišnji obim proizvodnje ta dva modela iznosiće 200.000 plus 100.000 vozila, što znači da će se u kragujevačkoj fabrici proizvoditi više od 1.000 automobila dnevno. Dobra vest je da će 80 odsto delova i komponenti koji će se ugrađivati u Fijatove automobile biti domaćeg porekla, što će dodatno smanjiti troškove proizvodnje vozila. Zbog toga Fijat u Kragujevac iz Italije dovodi petnaestak najvažnijih kooperanata, od kojih će oni najbitniji, kao što su, recimo, Manjeti Mareli i proizvođači delova od plastike, biti smešteni u fabričkom krugu Zastave, dok bi ostali, svoje pogone trebalo da lociraju u industrijskoj zoni u Korman polju.

Za proizvodnju delova za ugradnju u Fijatove automobile zainteresovano je i tridesetak domaćih firmi, koje su dobile uputnike na osnovu kojih će Fijatovi stručnjaci utvrditi da li ispunjavaju visoke standarde. Pred potpisivanjem ugovora sa Fijatom su proizvođač pneumatika Trajal iz Kruševca i kragujevačka firma Promotor irva, koja pravi auto dizalice. Ni jedna od ovih firmi nije specijalizovana za proizvodnju auto delova samo za jednu kompaniju, već nude univerzalne proizvode, odnosno pneumatike i dizalice koje mogu da prodaju i drugim svetskim automobilskim firmama. Činjenica je, međutim da fabrike domaće automobilske industrije, najčešće zbog besparice, neretko i usled nedostatka poslovne vizije, a delimično i zbog neverice da će od posla sa Fijatom nešto biti, nespremno dočekuju početak realizacije tog poslovnog aranžmana. Njihovo odsustvo iz posla sa Fijatom, barem u početku, dok se ne modernizuju i osposobe, „pokrivaće“ italijanske i firme iz regiona, pre svega kompanije iz Slovenije koje su u Šumadiji već izgradile pogone za produkciju auto delova.

U proizvodnji Fijatovih automobila u Kragujevcu, direktno ili indirektno, biće angažovano između 10.000 i 15.000 radnika. Kompanija Fijat automobili Srbija do 1. februara naredne godine angažovaće 1.000 Zastavinih trudbenika, a do 2013. godine ova fabrika bi trebalo da upošljava oko 2.400 radnika. U pratećoj industriji, odnosno u italijanskim, slovenačkim i domaćim fabrikama koje neće biti locirane samo u Šumadiji, već i u drugim delovima Srbije delove za ugradnju u Fijatove modele proizvodiće još najmanje 10.000 radnika. Realizacija poslovnog aranžmana sa Fijatom otvoriće, s druge strane, brojne nove poslovne mogućnosti u gotovo svim ostalim privrednim, uslužnim i drugim delatnostima.

Provereni partner

Proizvodnja automobila u Zastavi i razvoj domaće automobilske industrije vezani su za italijanski Fijat. Radnici Zastave su davne 1953. godine, na referendumu, odlučili da u svojoj fabrici započnu proizvodnju putničkih vozila. U leto 1954. raspisan ja konkurs za kupovinu licence, na kojem je, između više inostranih kompanija, pobedio Fijat. Godinu dana docnije u starom delu Zastave počela je proizvodnja automobila po Fijatovoj licenci. Fijat je početkom 60-ih prošloga veka Zastavi obezbedio prvi kredit, od 30 miliona dolara, za početak izgradnje prve faze sadašnje Fabrike automobila. Zastavina Fabrika automobila građena je po Fijatovim nacrtima i standardima a svi Zastavini modeli automobila „fića“, „tristać“, „stojadin“, „jugo“ i ostali, osim donekle „floride“, nastali su na platformi Fijatovih automobila.

Kako sačuvati kamionski program

Vlada Srbije i italijanski proizvođač kamiona i autobusa Iveko, koji posluje u okviru Fijat grupe, potpisali su prošle godine Memorandum o strateškom partnerstvu kojim je, između ostalog, predviđeno da Iveko preuzme Zastavu kamione, a da u Korman polju izgradi fabriku za proizvodnju savremenih autobusa, u kojoj bi bilo angažovano svih 1.800 radnika. Sve glasnije se, međutim, može čuti da će se u pogone Zastave kamiona useliti najznačajniji Fijatov dobavljač – Manjeti Mareli, koji će organizovati produkciju auto delova, što bi praktično označilo kraj višedecenijske prozvodnje kamiona u Kragujevcu. U poslovodstvu Zastave kamiona, ali u u gradskom rukovodstvu, smatraju da bi ipak trebalo pronaći rešenje za opstanak kamionskog programa i da bi gašenje proizvodnje kamiona predstavljalo ishitren i nepromišljen potez.