Foto: Facebook / City taxiVozači niškog Siti taksija (City taxi) su za vreme policijskog časa, uvedenog tokom vanrednog stanja zbog epidemije korona virusa u Srbiji, vozili na posao zdravstvene radnike, policajce, vojnike ili fabričke radnike.
Prebacivali su bolesnu decu do lekara ili trudnice na porođaj. Onima koji to sami nisu mogli ili smeli kupovali su namirnice. Radili su svakodnevno, “od nula do 24”.
Uprkos tome što su bili jedino taksi udruženje u Nišu koje je radilo tokom zabrane kretanja, a radi bez prekida i danas, od početka epidemije su zabeležili pad prometa i prihoda za čak jednu trećinu.
Druga taksi udruženja u Nišu su u još težem položaju, a neka su pred gašenjem. Njihovi predstavnici procenjuju da će im za povratak na poslovanje pre epidemije biti potrebno bar godinu dana.
Nemanja Krstić iz Siti taksija kaže da je ovom udruženju odmah nakon ukidanja vanrednog stanja obim posla prepolovljen. Prema njegovim rečima, neto zarada taksista sada je niža za 30 odsto, ali oni još uvek uspevaju da plate poreze i doprinose državi.
Krstić precizira da je ovo taksi udruženje na početku vanrednog stanja funkcionisalo u znatno manjem obimu, sve dok se nije pročulo da radi i u vreme policijskog časa. Sredinom marta je podnelo zahtev za dozvole za vožnju tokom zabrane kretanja za 30-ak taksista, ali se brzo ispostavilo da je taj broj nedovoljan.
Teško su došli do dozvola za još 15-ak taksista, koje im je na kraju izdao gradski Štab za vanredne situacije.
– Uprkos tome što je ovo jedna ozbiljna epidemija, niko od naših vozača nije zarazio. Oni nisu bili ni uplašeni zbog epidemije, možda i zbog toga što je naš prosek godina oko 30. Naravno, bilo je straha i opreza kada vozimo zdravstvene radnike, pa nam oni pričaju kakva je stvarna situacija, ili kada odemo kući, gde nas čekaju trudna žena ili deca- objašnjava Krstić.
Ivan, koordinator niškog VIP taksija (VIP taxi), kaže da to udruženje skoro da nije imalo posla tokom vanrednog stanja. Nisu bile sporne dozvole za rad u vreme policijskog časa, koje je bilo moguće dobiti, već su, kaže, brinuli pre svega o bezbednosti vozača.
– Epidemija je učinila svoje i u to vreme smo radili na minornom nivou. Sada je značajno bolje, ali još nismo uspeli da se vratimo na vreme pre korone. Možda se to dogodi tamo negde u poznu jesen, pod uslovom da do tada ne bude drugog talasa epidemije – procenjuje on.
Dragan Radulović, supervizor u Bros taksiju (Bros taxi), dodaje da je za funkcionisanje ovog vida prevoza od velike važnosti da li rade škole, fakulteti ili vrtići.
– Pitanje kako poslujemo je najteže pitanje. Verovatno smo u minusu. Da nije pomoći Vlade Srbije, odnosno obezbeđivanje tri minimalna lična dohotka za svakog zaposlenog, ne znam da li bismo opstali. Situacija je, dakle, sve sve lošija i teško je predvideti kada će biti bolje – kaže Radulović.
Milan Stanković iz Bum pink taksija (Boom pink taxi) kaže da je za vreme vanrednog stanja radilo samo četvoro ili petoro vozača iz ovog udruženja, a da je promet danas niži za više od 50 odsto nego pre epidemije.
Najveća taksi udruženja uspevaju da opstanu, ali su ona manja ozbiljno ugrožena. Zbog izuzetno teške situacije, neka od njih se spajaju i udružuju.
– Taksisti sada ne zarađuju ni hiljadu dinara dnevno. Kada od tog novca plate ručak i još neke troškove, odu kući sa 300 do 400 dinara. Zapravo, nama od ukupnog pazara ostane neto 20 do 30 odsto, pošto smo paušalci koji sami plaćaju poreze i doprinose. U praksi, međutim, nemamo ni toliko, jer od tog novca i popravljamo automobile. Najbolje je bilo 2000-tih godina, i zbog cene taksi vožnji i zbog cene goriva – kaže Stanković, koji taksira od 2004.
Niški taksisti dodaju da aktuelnu situaciju komplikuje i strah građana od zaraze koronavirusom. Nije malo onih koji i danas ulaze u vozila sa strahom, maskama, rukavicama ili vizirima, kao u vreme najveće epidemije.
Upravo zbog psihološke sigurnosti svojih klijenata, taksisti nose maske, u nekim vozilima između prednjih i zadnjih sedišta postoje folije, a suvozačevo sedište ostaje prazno.
Vozila se, tvrde oni, uglavnom redovno dezinfikuju. Za deo građana, međutim, ovakve mere zaštite još uvek nisu dovoljne da se bez bojazni odluče za vožnju taksijem, kao pre epidemije.
Tekst je nastao u okviru projekta koji finansijski podržava Ambasada Norveške u Beogradu. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Norveške ambasade, Balkan Trust for Democracy i German Marshall Fund kao partnera.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
