Pozadina vraćanja Zakona o vodama Skupštini Srbije

To, međutim, još ne znači da će sporni akt biti povučen, upozoravaju udruženja građana, jer je moguće da se on ponovo izglasa nakon čega bi bez smetnji stupio na snagu.

Prema rečima Jovana Rajića iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), ta organizacija nastaviće da prikuplja potpise za peticiju koju je do sada podržalo više od 60.000 građana. Njihov zahtev je da se prilikom donošenja ispoštuje zakonska procedura koja je u ovom slučaju potpuno ignorisana, a ukoliko se u istoj formi pojavi pred poslanicima, računaju na referendumsko odlučivanje koje bi obezbedili ukoliko se sakupi najmanje 100.000 potpisa.

– Tražimo široku javnu raspravu, da ona bude transparentna, da se omogući učešće zainteresovane javnosti, struke, organizacija. Hoćemo da to postane princip kako se u ovoj zemlji usvajaju zakoni, a ne da procedura bude presedan a da se najvažniji zakoni donose iza kulisa. To je posebno važno ovde, reč je o vitalnom resursu i javnom dobru – kaže Rajić i naglašava da odredbe kakve su sada, kriju opasnost da se vodno zemljište devastira i privatizuje.

On podseća da je iz RERI-a poteklo otvoreno pismo predsedniku u kome su naveli sve odredbe sa kojima izglasani zakon nije u saglasnosti.

– On sadrži niz neustavnih rešenja. Pre svega, nije u saglasnosti sa Zakonom o javnoj svojini jer značajno proširuje vrlo restriktivne odredbe o mogućnosti slobodne pogodbe oko zakupa vodnog zemljišta. To je direktno suprotno Ustavu koji nalaže međusobnu usklađenost svih propisa koji se donose sa već postojećim. Takođe, sadrži brojne diskriminatorne odredbe, pa tako republički propis koji bi trebalo da važi za teritoriju cele zemlje, posebno reguliše status splavova na teritoriji Grada Beograda, gde je o visini zakupa zemljišta moguća slobodna pogodba. Takođe su izdvojene i kompanije koje se bave eksploatacijom šljunka, što ukazuje na jasnu intenciju da se određenim interesnim grupama omogući poseban status u odnosu na neke druge delatnosti i biznise – ističe Rajić.

Aktivista pokreta „Zaštitimo reke Stare planine“, Aleksandar Jovanović Ćuta ukazuje da se ovde ne priča samo o sadržaju zakona nego i o aktu koji se usvaja na nezakonit način a onda, po modelu „studenti su u pravu“, vraća nazad jer nije ustavan. Naglašava da moraju da se poštuju zakoni o vodama, šumama, životnoj sredini, privatnoj imovini, ali da se oni konstantno krše i na terenu se vidi brutalno uništavanje – suva korita, iskasapljene šume, zatrovane reke i gradovi, na hiljade mrtvih godišnje.

– To su posledice odnosa prema životnoj sredini koja je za Vučića do sada bila plen. Međutim, prostor za manipulacije u tom delu postaje mu sužen, na terenu ima pobunu u kojoj učestvuje i deo njegovog biračkog tela. On i u tim protestima broji glasove jer je u stalnoj predizbornoj kampanji, a procene već govore da će na ovoj temi mnogo izgubiti. Trenutno vidimo jednog uplašenog Vučića koji je preuzeo neke obaveze prema multikompanijama, tu je i krupna geopolitika i on brine šta će se desiti kada se Rio Tinto pojavi sa mehanizacijom na Drini a hiljade ljudi ustane da to fizički odbrani. Šta će da radi, ne znam. Bilo bi lepo da samo poštuje zakon i Ustav, ali on to ne može da uradi jer je u ugovornim obavezama sa stranim investitorima – kaže Jovanović i naglašava da svi ti ugovori nose oznaku „tajna“, a kada bi se otvorilo to što je dogovoreno sa Ziđinom u Boru, Linglongom, sa strateškim krupnim igračima, videli bismo da je predsednik u mnogo većem problemu nego što mislimo.

Igra iza koje stoji Rio Tinto

– Vraćanje zakona nazad u Skupštinu je jedna igrarija Aleksandra Vučića koji se baš ne snalazi u pričama o ekologiji, eksploataciji bogatstava, zaštiti životne sredine. On je tu izgubljen, ne može da spinuje ni sakrije. Lako mu je da priča o Nevolji, Krušiku, Telekomu, o bilo čemu. Vešt je u tome, ali kad dođe na teren životne sredine, on se kliza, na nizbrdici je i skupo će ga koštati igra sa tom temom. Ovo što sada radi je i manipulacija i nesnalaženje ali i ispipavanje pulsa dokle može da se ide kada je reč o životnoj sredini i na šta će to da izađe kada Rio Tinto dođe na red. Iza svega stoji Rio Tinto – tvrdi on.

Jugović: Iz aviona se vidi da je Zakon protivustavan

„Nisam glasao za ovaj zakon iz dva razloga. Prvi, zato što nije u interesu građana Srbije, a drugi razlog je zato što se iz aviona vidi da je protivustavan. U međuvremenu sam upisao Pravni fakultet. Imam neodoljivu potrebu sebi da objasnim, zašto poslanici koji su završili Pravni fakultet ne uviđaju nešto što bi svaki čobanin uvideo, a tiče se pravne logike. Zbog toga se i zalažem da čobani osnuju svoju partiju i da kao parlamentarna stranka daju našem društvu veći doprinos od mnogih učesnika na političkoj sceni, računajući i predstavnike vlasti i predstavnike opozicije. Čobani nesumnjivo najbolje mogu da objasne fenomen blejanja na političkoj sceni. Mnogo je blejača, a vrlo malo istinskih sledbenika politike Aleksandra Vučića“, izjavio je za Danas Bratislav Jugović, poslanik SNS, objašnjavajući zašto kao poslanik vladajuće većine nije glasao za.