Poznati brend ulaznica u svet uspešnog biznisa

Prepoznatljiva robna marka, poslovni koncept već dokazan u praksi i dobar marketing – elementi su koje sobom nosi franšizno poslovanje, a to je, praksa pokazuje, sigurniji put do uspeha. Obe ugovorne strane, čini se, nalaze interes u ovakvom načinu poslovanja. Davalac franšize odaje „recept“ uspešnog poslovanja i ustupa pravo na korišćenje svog imena, a troškove, rizik i rezultate rasta posla deli sa lokalnim preduzećem, primaocem franšize. Franšiza i korisnicima te usluge donosi višestruke prednosti, počev od manjeg rizika od neuspeha, korišćenja poznatog poslovnog imena i proizvoda standardnog kvaliteta, do manjeg inicijalnog kapitala, organizovane obuke i zaštite od konkurencije. Kako je reč o složenom poslovnom odnosu koji, osim prednosti ima i nedostataka, njihov „saldo“ valjalo bi temeljno proučiti pre upuštanja u franšizno poslovanje.

Ključ uspeha

Većina građana u Srbiji nije ni svesna koliko preduzeća (ili radnji) posluje u sastavu neke franšizne mreže. Iako je ulazak u preduzetništvo kupovinom franšize sigurniji i lakši put, jer se rizik svodi na najmanju meru, a izgledi za uspeh povećavaju, franšizing je u našoj zemlji slabo zastupljen, za razliku od Amerike, Velike Britanije, Francuske, Australije, ili susedne Mađarske. Svetske statistike govore da 90 odsto firmi osnovanih po tom modelu posle tri godine još uvek pozitivno posluje, dok se isti procenat firmi koje nisu u sistemu franšize u istom periodu ugasi. Ključ uspeha leži u posebnom ugovoru, kojim se primalac obavezuje da vodi poslovanje po standardima i pod imenom davaoca franšize, koji za uzvrat primaocu franšize prodaje kompletan nou-hau.

– O franšizi govorimo kada kompanija – davalac franšize licencira svoje trgovačko ime (brend) i svoj sistem poslovanja određenoj osobi ili grupi (korisniku franšize), koja se saglasi da će poslovati u skladu sa uslovima iz ugovora. Davalac franšize osigurava drugoj strani podršku i ima određenu kontrolu nad načinom njenog poslovanja. Zauzvrat, korisnik franšize plaća osim početne i naknadu za korišćenje zaštićenog imena i načina poslovanja – objašnjava Goran Sečujski, asistent na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu.
U razgovoru za naš list, Sečujski ukazuje na dobre strane franšize koja, između ostalog, smanjuje nezaposlenost i spoljnotrgovinski deficit i povećava konkurentnost. On ocenjuje da Srbija ima dobre robne marke koje mogu da se kroz franšizne lance šire ne samo na domaćem tržištu, nego i u drugim zemljama, pre svega potpisnicama CEFTA sporazuma. Osim toga, franšiza je i šansa zanezaposlene koji su spremni da svoje otpremnine upotrebe za kupovinu franšize (ako nemaju sopstvena sredstva mogu se osloniti na fondove), pri čemu nije presudno iskustvo, već pozitivne „ljudske osobine“ i skolonost ka poslovanju.
– Najveće ograničenje predstavlja novac. Iako su kamatne stope u fondovima povoljnije nego ako je reč o pozajmicama kod banaka, obezbedjenje garancija može da bude kamen spoticanja. Ali, treba naglasiti da, kupovinom franšize, početnik u poslu preskače neke korake i izbegava greške koje bi napravio da je samostalno krenuo u posao, a dobija kompletan koncept ili poznati proizvod. Kao i u svakom poslu, i korisnik i davalac, treba da naprave plan i analiziraju sve mogućnosti. Naši ljudi, međutim, teško prihvataju tuđe savete, a podatak da već u prvoj godini bankrotira 70 odsto pokrenutih poslova, trebalo bi da podstakne na promenu navika ili, bar, ozbiljno razmišljanje – naglašava Sečujski.
Iako koreni franšizinga, sežu u feudalna vremena, a utemeljivačem savremene franšize smatra se Isak Singer, koji je daleke 1858. godine lokalnim poslovnim ljudima prodao prava da prodaju njegove mašine i obučavaju korisnike. Taj model kopirale su kasnije i druge kompanije među kojima i Koka-kola. Tokom prvog veka franšiznog poslovanja, davaoci u večini slučajeva nisu kontrolisali uslove pod kojima su radili korisnici koji su slobodno kreirali poslovni stil. Ta praksa je promenjena sredinom 20. veka. Rej Krok, prodavac aparata za milk-šejk, podstaknut uspehom restorana za prodaju hamburgera Mek Donalds, uspeo je da njegov način poslovanja „umnoži“ širom Amerike. Krok se nije zaustavio samo na liniji brze hrane, već je obuhvatio i svaki detalj, a taj koncept poznat je kao „trgovačko odelo“.
Trenutno u svetu postoji više od 4.500 davalaca franšize koji posluju na 600.000 lokacija. Franšiza odavno nije „rezervisana“ samo za trgovinu, niti samo za proizvod, već češće za „poslovni format“. Danas je franšiza prisutna u više od 70 delatnosti- od umetničkih galerija, restorana, do prodavnica računara ili različitih usluga. Među zemljama u tranziciji, na vrhu je Mađarska koja ima više od 400 franšiznih lanaca, od kojih je polovina domaćih. Slede Poljska, Slovenija , Hrvatska, Češka… U Srbiji posluje oko 20 franšiza među kojima su i Komtrejd grup, Afrodit mod kolekšn, PISI centar i druge.
Koncept franšize za preduzetnika-početnika znači „vetar u leđa“. Potrebno je samo malo znanja i sreće da korisnik franšize postigne uspeh. Rizik od pokretanja samostalnog posla znatno je veći jer se gotovo uvek posluje „naslepo“. Kod franšize, iza preduzetnika stoji moćna mašinerija koja već poseduje znanje i iskustvo. Nedostatak franšize predstavlja odsustvo slobode delovanja i rada prema sopstvenom nahođenju, kao i finansijske obaveze prema davaocu. Početni kapital koji se plaća vlasniku franšize za nou-hau najčešće je nepovratan, a u nekim slučajevima traži se licencna naknada za korišćenje imena, marke i vizuelnog identiteta davaoca franšize. U određenim rokovima plaćaju se i tantijeme u odnosu na bruto zaradu, a na teret korisnika franšize padaju i troškovi najma, opremanja poslovnog prostora i inventar. Kako brojne institucije daju podršku preduzetnicima početnicima, ovi rashodi ne idu bavezno iz njihovog džepa. Troškovi reklame uplaćuju se u određenom procentu od ukupnog poslovanja, a prednost je što se time i malim primaocima obezbeđuje isti obim reklama kao i celom lancu.
Prema nekim podacima čak 80 odsto kompanija koje su startovale bez franšize propadne u prvoj godini poslovanja. Razlog neuspeha leži u činjenici da vlasnici najpre uče određeni tip poslovanja, a iskustva stiču na sopstvenim greškama. S druge strane, kupovinom franšize rizik se svodi na najmanju meru, a izgledi za uspeh se povećavaju. Uviđajući značaj franšizinga za preduzetništvo, Privredna komora Srbije je prošle godine osnovala Centar za franšizing, a ovih dana organizovan je prvi u nizu seminara posvećenih toj temi.
Dušan Sikimić, direktor poznatog stranog brenda Dajners klub Beograd, ukazuje na činjenicu da je preduslov da bi neko postao davalac franšize da ima profitabilan koncept i pozitivno iskustvo u tom poslu. U daljem procesu, on mora da obezbedi logistiku, konsalting i druge elemente da bi franšiza funkcionisala. Prema oceni Borisa Popovskog, savetnika u Trgovinskom odeljenju Ambasade SAD u Beogradu, jedna od glavnih zamki jeste kupovina bezvredne franšize.
– Franšizno poslovanje košta jer preduzetnik kupuje franšizu i plaća mesečnu naknadu, ali, s druge strane, veoma je bitan lični element. Zato je veoma važno da korisnik franšize zna koliko želi da zaradi i koliko je spreman da radi, odnosno da proceni koja mu delatnost najviše odgovara. U drugoj fazi, kroz sredstva informisanja, putem interneta ili konsultanata za franšizing, potencijalni korisnik treba da pruči šta se nudi u toj delatnosti za koju je procenio da mu odgovara. Posle sakupljanja inicijalnih informacija o ponudi na tržištu, važan je i utisak koji ostavlja korisnik. Davalac neće svakome da proda svoju franšizu zbog potencijalno velike štete po brend ako korisnik nesavesno posluje – naglašava Popovski i dodaje da će kancelarija Trgovinskog odeljenja Ambasade će u aprilu, zajedno sa PKS, organizovati posete sajmovima franšizinga Parizu i Vašingtonu.