Praksa korisna, klasično školovanje ipak nužno

Nedavno je u Privrednoj komori Srbije održana konferencija „Dualno obrazovanje u funkciji efikasnijeg tržišta rada“, na kojoj je prisustvovao i premijer Srbije Aleksandar Vučić. Jedan od govornika na skupu, Mauro Del Ambrođio, državni sekretar za obrazovanje, nauku i inovacije Švajcarske, istakao je da je nezaposlenost mladih u Evropi manja u zemljama koje imaju sistem dualnog obrazovanja. Premijer Srbije Aleksandar Vučić je naglasio da dualno obrazovanje znači suštinsku dubinsku i stratešku promenu Srbije, našeg načina razmišljanja i naše budućnosti. U tom je smislu pomenuo primer Švajcarske, u kojoj deca počinju da zarađuju i sa 15 godina, dok u Srbiji počinju i sa 30, čime se gubi trećina radnog veka.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, kaže za Danas da ta sindikalna centrala podržava uvođenje dualnog obrazovanja u školama u Srbiji, ali da nikako neće dozvoliti da se to pretvori u eksploataciju dečjeg rada i omogućavanje sticanja ekstraprofita korišćenjem jeftine radne snage.

– U Srbiji je potrebna reforma kompletnog obrazovnog sistema i u okviru tog procesa pravilna primena dualnog obrazovanja. Problem je u tome što danas deca iz srednjih stručnih škola izlaze bez adekvatnog obrazovanja, što im stvara problem da nađu posao ili u slučaju da se zaposle da ga i zadrže. Zbog toga mi u ASNS podržavamo uvođenje dualnog obrazovanja kako bi učenici kroz praksu koju bi obavljali u fabrikama i drugim preduzećima sticali konkretna znanja koja bi im omogućila da nauče zanat i da imaju garanciju da će po završetku školovanja naći posao – objašnjava Ranka Savić.

Iako podržava uvođenje dualnog obrazovanja, predsednica ASNS smatra da to neće smanjiti stopu nezaposlenosti u Srbiji jer nju prouzrokuju drugi faktori.

– Da li će se povećati zaposlenost u Srbiji zavisi isključivo od volje kompanija da zapošljavaju novu radnu snagu. Dok god su kompanije opterećene raznim parafiskalnim nametima i porezima, poslodavci neće biti radi da otvaraju nova radna mesta. Upravo je ukidanje takvih nameta preduslov za novo zapošljavanje i smanjenje stope nezaposlenosti – kaže Ranka Savić.

LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, podseća za Danas da je učenička praksa u stručnim školama već postojala u Srbiji samo što se nije nazivala dualnim obrazovanjem.

– Dakle, treba naglasiti da nam takva praksa nije nepoznata jer smo je imali pre 20 do 30 godina. Učenici stručnih zanatskih škola su išli tri dana na nastavu a dva dana na praksu u fabriku. Sada želimo da preuzmemo model dualnog obrazovanja koji se primenjuje u nekim zemljama Zapadne Evrope. To svakako može da bude korisna stvar, ali ne smemo upasti u svojevrsnu zamku i pod firmom praktičnosti deci onemogućiti onaj stepen opšteg obrazovanja koji je neophodan ne samo za njihov društveni život već i za ispunjavanje egzistencijalnih potreba – kaže Savić.

On pojašnjava da je dualno obrazovanje dobro jer učenici stiču praktična znanja i čim završe sa školovanjem mogu da se adaptiraju za rad u fabrici. S druge strane nikako ih ne bi trebalo lišiti opšteg obrazovanja jer i ono ima svoj značaj i važnu ulogu.

– Primera radi, strani poslodavac koji zaposli mlade ljude u svojoj fabrici nakon prakse kod njega može naprasno da odluči da ode iz Srbije u neku zemlju gde je jeftinija radna snaga ili subvencije veće. Šta će onda biti sa tim tako „usko specijalizovanim“ mladim ljudima? Ostaće bez posla a neće imati dovoljno opšteg obrazovanja da bi našli neko drugo radno mesto. Praksa u svetu jasno demonstrira da je ljudima koji izgube posao lakše da se prekvalifikuju ako imaju širi spektar obrazovanja od onih koji se time ne mogu pohvaliti – navodi Savić. On takođe ne veruje da dualno obrazovanje nužno znači i smanjenje nezaposlenosti jer odlaskom stranih investitora iz zemlje zbog niza drugih faktora problem nezaposlenosti opet postaje aktuelan.