Pravi trenutak za MMF

Predsednik Džordž Buš pozvao je svetske lidere na samit u Vašington (15. novembra) kako bi dizajnirali novu finansijsku arhitekturu, koja bi mogla da spreči krize kao što je ova da se ponovo jave. Međunarodni monetarni fond, jedina globalna institucija sa mandatom da štiti finansijsku stabilnost, može u tome da odigra centralnu ulogu.

Reforma međunarodne finansijske arhitekture treba da se fokusira na unapređenu finansijsku superviziju, više transparentnosti na finansijskim tržištima, efikasni sistem ranog upozoravanja na finansijske krize i bolju koordinaciju međunarodne politike. Kriza je ukazala da nacionalna kontrola banaka koje posluju globalno nije dovoljna. Rupe u regulaciji izazvale su efekat prelivanja na druge zemlje. Nedostajali su mehanizmi za rešavanje krize za banke koje posluju širom sveta. Međunarodna koordinacija u nadgledanju je evidentno neophodna. Veća transparentnost takođe podrazumeva međunarodni sporazum o podsticajnim strukturama u finansijskom sektoru koje obeshrabruju preterano rizikovanje. Predugo se smatralo da sve finansijske inovacije promovišu ekonomski razvoj i pomažu u ublažavanju rizika. Međutim, kako su finansijski proizvodi postajali sve kompleksniji, niko nije znao ko je preuzeo rizik. Naravno, bilo je upozorenja da je rizikovanje postalo obimno, ali predugo je postojala nada da će tržišne sile rešiti sve probleme. Potrebni su mehanizmi za rano upozoravanje sa konkretnim merama nakon toga. To ne podrazumeva da je pravi odgovor veća regulacija. Važno je da su mere dosledne. Unapređena supervizija je važna, ali države treba da budu spremne da koordiniraju ekonomske politike i politike deviznog kursa. Zahvaljujući masovnoj kupovini dolara, privrede u razvoju predugo su pomagale kreditnu kulturu u Sjedinjenim Američkim Državama, koja je na kraju dovela do krize. Snažnija uloga za MMF posebno je važna jer su svi ovi problemi povezani. Zaista, MMF je sa svojim članstvom iz svih delova sveta i akumuliranom međunarodnom ekspertizom najbolje pozicioniran da preuzme vodeću ulogu u multilateralnom pristupu finansijskoj stabilnosti. Ova uloga treba da ide dalje od tradicionalnih zadataka MMF kao savetnika i zajmodavca. Uloga savetnika čini MMF ranjivim na kritike zemalja u razvoju da industrijski svet ne obraća pažnju na savete. Kako timovi MMF rade širom sveta da bi pomogli vladama u kreiranju programa koji bi povratili poverenje, jasno je da uloga zajmodavca nije zastarela. Međutim, to ima gorak prizvuk: MMF sada treba da počisti nered u zemljama u razvoju koji je stvorila finansijska kriza i čiji je izvor na nekom drugom mestu.

Na globalnom nivou MMF može da pomogne u dizajniranju regulatornih sistema za finansijska tržišta stvaranjem platforme za ključne igrače. Fond može da pruži analitičku podršku, identifikuje nedostatke u nadzoru i ukaže gde nadzor treba unaprediti. Treba da prati napredak, ali da se uzdrži od toga da se i sam ponaša kao regulatorno telo. Taj mandat ostaje sadašnjim supervizorima i međunarodnim grupacijama, kao što je Forum za finansijsku stabilnost. Međutim, MMF bi postao „supervizor supervizora“. Na nacionalnom nivou MMF može da procenjuje regulatorne sisteme i daje preporuke. Mnoge članice MMF tražile su to na dobrovoljnoj osnovi. Do sada, međutim, SAD nisu dozvoljavale MMF da se meša. Revizije urađene u okviru programa procene finansijskog sektora treba da postanu obavezne i njihov nastavak treba da bude integrisan u redovne aktivnosti nadgledanja od strane Fonda. Bolja koordinacija delovanja može da ima korist od poboljšanog analitičkog rada na vezama između finansijskih unapređenja i realne ekonomije. Bazirano na njegovoj nezavisnoj analizi, MMF treba da ima ovlašćenja da dovede za isti sto kreatore politike ključnih država članica. Multilateralne konsultacije mogu da pomognu u sprečavanju zemalja da preduzmu ekonomske mere koje negativno utiču na finansijsku i ekonomsku stabilnost drugih zemalja. Globalnim neravnotežama potrebno je baviti se još snažnije. Na kraju, MMF treba da bude bolje opremljen za rešavanje problema u finansijskom sektoru. Tradicionalni programi MMF koji se fokusiraju na budžetsku ili monetarnu politiku nisu dovoljni u ovoj finansijskoj krizi. Fond treba da formira kreditne linije za zemlje koje vode dobru makroekonomsku politiku. U tim slučajevima, tradicionalno uslovljavanje MMF nije potrebno. MMF je nedavno formirao novi fond u vrednosti do 100 milijardi dolara. To je korak u pravom smeru.

Na nedavno održanom godišnjem sastanku od MMF je traženo da preuzme vođstvo, izvuče lekcije iz krize i iznese predloge za bolju finansijsku arhitekturu. Do sada, MMF je morao da se osloni na kvalitet svojih saveta, ali da se drži po strani ako je njegov savet ignorisan. To će morati da se promeni. Savetodavnoj ulozi MMF treba dati zube. Fond mora da uputi snažnije poruke za vođenje politike i, ako je potrebno, da bude u mogućnosti da sprovede akciju. Predstojeće nedelje pokazaće da li su lideri vlada, koji sada traže Breton Vuds II, spremni da daju takav unapređeni mandat multilateralnim institucijama poput MMF.

Age Baker iz Holandije izvršni direktor MMF

i zastupnik 13 zemalja u toj instituciji

Copyright: Project Syndicate 2007.

Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji