Pravna gimnastika sve češće upravlja sudskim procesima

Povod za to je i slučaj porodice Cihober koja već deset godina pokušava da uknjiži vlasništvo poslovnog prostora u Bulevaru Mihajla Pupina 117, koji je kupila za 103.000 evra. Na toj adresi u katastru se vodi Cepterova firma Melanezija, iako je kupoprodajni ugovor na osnovu koga se upisala kao vlasnik, pravosnažno oglašen ništavim. I pored toga, „pravne gimnastike“ omogućavaju Republičkom geodetskom zavodu da ignoriše sudske odluke i odlaže evidentiranje utvrđenog stanja u javnim knjigama, o čemu je naš list već pisao.

– Nažalost, ovakvi slučajevi kao anomalije, postaju sve češći i češći, što ukazuje na ozbiljan raskorak između prava i pravde. Sve je više upravnih rešenja i sudskih presuda koje imaju nekakvo formalno pokriće, ali sadržinski očigledno ne odgovaraju onome što se smatra pravednim. Iako se pravičnost pominje i u Ustavu i u zakonima, više se misli na formalni postupak nego na pravdu kao osnovnu ljudsku vrednost – kaže za Danas Stevan Lilić, profesor upravnog prava.

On naglašava da će zbog takve situacije biti teško izaći na kraj u pregovorima sa Evropskom unijom oko Poglavlja 23 koje se odnosi na pravni sistem i vladavinu prava. Dodaje da je veoma indikativno to što ni Ministarstvo pravde, koji taj pojam nosi u nazivu, nema kompetencije, interesa i kapaciteta da ovakve anomalije svede na minimalan broj izuzetaka, umesto da kao sada sve više postaju pravilo.

– To zaista treba što efikasnije suzbijati, jer uvek postoji senka sumnje da je odluka donesena ne po osnovu pravilnog odlučivanja, već da je rukovođena nekim posebnim interesom. To uzrokuje gubljenje poverenja i u državne organe i posebno u sud gde bi trebalo da „stanuje pravda“ – kaže Lilić i naglašava da takva praksa ozbiljno razara celokupan vrednosni i društveni sistem.

I profesor prava na Univerzitetu Union i bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević, potvrđuje da u mnogim pitanjima i oblastima raste razlika između normativnog i stvarnog i da se ono što stoji u regulativi ne sadrži u stvarnosti.

– Koliki je taj jaz teško je utvrditi jer sud interveniše u svega sedam odsto slučajeva, dok ostali i ne pokreću tužbe iz raznih razloga. Nekada jer stranke nemaju novac da podnesu tužbu i zaštite svoje pravo, a nekad je uzrok nešto drugo. Pri tom, vrlo se teško menjaju već uspostavljeni sistemi. Tako, ako je nešto makar i pogrešno uknjiženo, vrlo je teško da se to promeni. Slučaj porodice Cihober to pokazuje, pa iako je ugovor na osnovu kojega se firma Melanezija upisala kao vlasnik oglašen ništavim, što znači da sva pravna dejstva koja je proizveo moraju da prestanu, to je ipak teško ostvariti – kaže Ivošević.

Bez objašnjenja

Naš list pokušao je da kontaktira i firmu Melanezija, ali na telefonski broj koji se vodi kao njen u poslovnim registrima, javila se prodavnica muzičkih uređaja. Ta firma, je prema podacima sa APR u stopostotnom vlasništvu kiparske Grey stone SRB international LTD, bez zaposlenih i bez prihoda u 2016. uz gubitak od oko deset miliona dinara. Pokušali smo da dobijemo objašnjenja za „slučaja Cihober“ i od advokata koji zastupa Melaneziju, u njegovoj kancelariji nam je obećano da će se javiti, ali to nije učinio do zaključenja ovog broja.