Pravo na žalbu u interesu i poverioca i dužnika

Tako je, recimo, u 2013. priliv izvršnih predmeta bio smanjen za oko 100.000 ali je, uprkos tome, njihov broj i dalje zabrinjavajuće visok – samo u Beogradu kreće se oko 1,5 miliona. Predviđena je i delotvornija zaštita izvršnog dužnika, pre svega vraćanjem prava na žalbu na rešenje o izvršenju. Procenjeno je da odlaganje izvršenja nije samo u interesu dužnika, već i poverioca jer tako dužnik dobija priliku da se finansijski konsoliduje i otplati dug. O ovim i drugim novinama, koje je zakonodavac predvideo kako bi se postupak izvršenja učinio efikasnijim, za Danas govori Svetlane Manić, zamenica predsednika Komore izvršitelja.

– Tačno je da se uvođenjem žalbe, kao pravnog leka, na rešenje suda ili javnog izvršitelja, pruža veća zaštita strankama u postupku. Takođe, predviđena je mogućnost odlaganja izvršenja, na predlog izvršnog poverioca, izvršnog dužnika, i po sporazumu stranaka. Izvršenje se može odložiti ako izvršni dužnik učini verovatnim da bi usled izvršenja on i članovi njegove porodice mogli da se nađu u teškoj situaciji i ako odlaganje opravdavaju naročiti razlozi koje izvršni dužnik dokaže javnom, ili po zakonu overenom, ispravom.

* Jedan od ciljeva novih zakonskih rešenja jeste da se stane na put eventualnoj monopolizaciji profesije, s obzirom na to da je naplata dugovanja za komunalije isključivo u nadležnosti javnih izvršitelja koje preduzeća sama biraju. Da li je načinjen neki pomak u tom pravcu?

– Izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, odnosno promenom odredbe člana 252 (od 26. decembra 2014. godine) načinjen je značajan pomak. Preciznije rečeno, predviđeno je da je izvršni poverilac dužan da, pre podnošenja predloga za izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga, zahteva od Komore da odredi izvršitelja kome će biti podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, po principu ravnomerne raspodele. Ovim je otklonjena mogućnost da samo mali broj kancelarija, na netransparentan način, dobija veliki broj predmeta.

* Dosadašnja praksa bila je da se plaća ista sudska taksa, bez obzira na to da li sud samo donosi rešenje o izvršenju, ili i sprovodi taj postupak. To je odbijalo poverioce, naročito one u privrednim sporovima, od namere da postupak izvršenja povere izvršitelju. Zakonodavac je predložio da se plaća niža taksa ukoliko se poverilac odluči da izvršenje sprovede izvršitelj. Da li je taj predlog usvojen?

– Jeste. Novim Zakonom o sudskim taksama propisano je da ukoliko izvršenje sprovodi izvršitelj, taksa koju poverilac plaća za pokretanje postupka bude niža za 30 odsto od takse koja se plaća kada izvršenje sprovodi sud. Razlog za snižavanje sudske takse bio je taj što su se građani ređe opredeljivali da im javni izvršitelj sprovodi izvršenje, jer su u tom slučaju morali da plaćaju i sudsku taksu i naknadu izvršitelju.

* Pravilnikom o tarifi o nagradama i naknadama za rad izvršitelja, propisano je da dužnik ima pravo na popust od 50 odsto na izvršiteljski honorar ako dug izmiri u roku od osam dana, ali sudeći prema reakcijama građana pojedini izvršitelji ne obaveštavaju dužnike o tome i odmah traže pun iznos. Da li je to tačno i kako se sankcioniše takvo ponašanje?

– Prema novom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, u postupku za naplatu komunalnih potraživanja, kada poverilac pokrene postupak, ukoliko su ispunjeni svi zakonski uslovi, javni izvršitelj donosi rešenje o izvršenju. Nakon toga, javni izvršitelj ima obavezu da dva puta pokuša da dužniku uruči rešenje o izvršenju. Ukoliko izvršni dužnik primi rešenje i dug izmiri u roku od osam dana, oslobađa se plaćanja 50 odsto naknade javnom izvršitelju. Ali ako izvršni dužnik odbija da primi rešenje o izvršenju, rešenje se stavlja na oglasnu tablu suda i po isteku osam dana smatra se da je uručeno, nakon čega se sprovodi prinudna naplata. Svaki građanin koji smatra da je u postupku izvršenja, na bilo koji način, oštećen može Komori da podnese pritužbu na rad izvršitelja. Posle toga sledi nadzor nad radom konkretne kancelarije, i ukoliko se uoče nepravilnosti u postupanju javnog izvršitelja pokreće se disciplinski postupak.

* Ima se utisak da su javni izvršitelji uglavnom angažovani na sprovođenju sudskih odluka o naplati dugovanja za komunalne usluge. Kakva je situacija kad je reč o sprovođenju sudskih odluka koje se odnose na radne sporove?

– Do sada se isključiva nadležnost izvršitelja odnosila na postupak za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga, a novim Zakonom javni izvršitelji će biti nadležni za sprovođenje celokupnog izvršenja, odnosno svih sudskih odluka, osim malog broja izvršenja koja se tiču oduzimanja i poveravanja maloletnog deteta i vraćanja na rad zaposlenog. Naše iskustvo govori da sve češće i građani angažuju izvršitelje. Reč je najčešće o naplati neisplaćenih zarada, ili o alimentaciji. Imajući u vidu da se od jula 2014. godine izvršni postupak pokreće na osnovu obračuna zarade, izvršitelj može veoma brzo da uđe u trag imovini poslodavca i da efikasno naplati potraživanje zaposlenog.

* Koliko javnih izvršitelja, od ukupno Zakonom predviđenih oko 300, ima licencu za rad i da li su ravnomerno pokrivena sva područja na teritoriji Srbije?

– Prema novom Zakonu, jedan javni izvršitelj određuje se na 25.000 stanovnika, a novim pravilnikom, koji će uraditi Ministarstva pravde, biće bliže propisan broj javnih izvršitelja prema područjima viših i privrednih sudova. Do danas je imenovano 239 javnih izvršitelja, od ukupno 308 predviđenih važećim Pravilnikom o određivanju broja izvršitelja, za područja svih viših i privrednih sudova na teritoriji Srbije.

* Kako se tarifira rad izvršitelja i da li su tačne spekulacije o enormnim zaradama pojedinih kancelarija?

– Stupanjem na snagu novog Pravilnika o izmenama Pravilnika o tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad izvršitelja, od 30. januara ove godine izvršiteljima je znatno smanjena naknada za rad. Smanjeni su iznosi naknade koja pripada izvršitelju za pripremanje i vođenje predmeta, donošenje zaključka za izvršenje za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga i za donošenje zaključka o predlogu za sprovođenje izvršenje u procenjivim predmetima, za iznose duga do 12.000 dinara, kao i za iznose od 12.000 do 30.000 dinara. To znači da su za iznos duga do 12.000 dinara inicijalni troškovi za rad izvršitelja korigovani sa 3.000 na 1.800 dinara, a za dug od 12.000 do 30.000 dinara, umesto 3.000 dinara, izvršitelji sada naplaćuju 2.400 dinara. Od broja preduzetih radnji koje javni izvršitelj preduzima u postupku izvršenja zavisi koliki će biti troškovi postupka u svakom pojedinačnom slučaju. S druge strane, javnim izvršiteljima se nameću uslovi koje njihove kancelarije moraju da ispune a sve to u cilju hitnosti izvršnog postupka. To, između ostalog, podrazumeva visok nivo tehničke opremljenosti i veliki broj zaposlenih u kancelarijama javnih izvršitelja, kojih je na kraju 2015. bilo ukupno 1.400.

Po uzoru na Makedoniju

Po kom modelu je urađen srpski Zakon o izvrđenju i obezbeđenju i kakva su iskustva nekih od zemalja u okruženju?

Od zemalja u regionu, Srbija ima najsličniji pravni poredak onom u Makedoniji, koja je izvršitelje uvela u pravosudni sistem 2005. godine. Deset godina od uvođenja profesije izvršitelja, pravna disciplina građana u Makedoniji beleži ogroman rast, pre svega kroz dobrovoljno postupanje po presudama i kroz drastično povećanje blagovremene uplate dugovanja. Zato je Makedonija, uz Bugarsku i Mađarsku, država sa kojom Komora javnih izvršitelja Srbije ostvaruje najintenzivniju saradnju.

Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad izvršitelja

Iznos duga (u din)            Troškovi (u din)

do 12.000                            1.800

od 12.000 do 30.000          2.400