Da Vučiću veruju radici Geoksa: Arhivska fotografija - ilustracija Foto: FoNet/ Slobodan MiljevićSada već sasvim izvesno zatvaranje Geoksa jeste najjači, ali ne i prvi udar na socijalnu situaciju na jugu Srbije.
– Pored toga što će bez posla ostati veliki broj radnika, mi imamo i trajnu posledicu da je reč o krahu obućarske industrije na jugu Srbije. Radnici koji su bili zaposleni u Geoksu su ljudi sa iskustvom u ovom sektoru proizvodnje. Oni stariji su radili nekada u Koštani, a posle njenog kraha početkom 2000. godine svoje znanje su prodavali radom u malim obućarskim fabrikama kojih je bilo desetak u Vranju. Nadajući se sigurnoj egzistenciji dolaskom Geoksa 2016. godine oni prelaze u ovu kompaniju, a veći deo malih fabrika se zatvara i sada ih je ostalo tek nekoliko, tako da strateški gledano, obućarski sektor na jugu Srbije sada više i ne postoji – kaže za Danas Stojan Jovanović, dugogodišnji radnik Koštane.
Vlada je Geoksu dala 9.000 evra po radnom mestu, a posle tri godine, na prvu najavu od mogućem odlasku, italijanskoj fabrici je dato još tri miliona evra.
Radnici su u proseku primali 35.000 do 40.000 dinara zarade, uz konstantnu borbu da im bude plaćen prekovremeni rad subotom i nedeljom. Bilo je nekoliko protesta zbog surovih uslova rada na poslu i nepoštovanja elementarnih prava na pauze u toku radnog vremena. Ostala je upamćena rečenica upućena od strane ljudi iz menadžmenta radnicima da „pre nego što dođu na posao kupe pelene kako se ne bi previše šetkali i prekidali proces proizvodnje odlazeći u toalet“.
Od ceremonije otvaranja fabrike kojoj je prisustvovao i tadašnji premijer Aleksandar Vučić, novinari više nikada nisu kročili u krug Geoksove fabrike u Industrijskoj zoni Bunuševac na periferiji grada. Nije održana ni jedna konferencija za novinare, a radnicima koji su u kriznim situacijama davali izjave za medije prećeno je otkazima i zabranom bilo kakvog sindikalnog organizovanja. Sindikat Sloga bio je jedini koji je pružao podršku radnicima u njihovim ipak sasvim realnim i za uslove rada, skromnim zahtevima. Umesto razgovora menadžment kompanije je pokušao jednom prilikom da podelom vaučera u iznosu od 10.000 dinara predstavnicima medija, zadobije njihovu podršku što je naišlo na osudu i novinara, ali i javnosti.
Odlasku Geoksa prethodilo je napuštanje još nekoliko stranih kompanija koje su imale poslovne planove u Vranju. Bugarska kompanija Trejs koja se bavila infrastrukturnim projektima izgradnje i održavanja puteva i koja je zapošljavala oko 250 radnika (42.000 prosečna zarada) napustila je Vranje nezadovoljna odnosom gradske vlasti.
– Oni su otišli jer su za održavanje šest ulica u Vranju iz gradskog budžeta na tenderu dobili 20 miliona dinara, dok je firma iz Preševa dobila čak 250 miliona dinara za održavanje gradskih ulica – navodi izvor Danasa upućen u razloge odlaska bugarske kompanije.
Iz Vranja je otišla i ruska Kompanija Spilit koja je proizvodila nameštaj i prodavala preko trgovinskog lanca NJefa. Bez posla je ostalo oko 200 radnika. Rusi su imali nameru da šire proizvodnju i u druge opštine juga Srbije, ali izostala je podrška (verovatno državne subvencije) pa su se oni preko noći povukli iz posla. Među stranim kompanijama u Vranju su prisutni BAT i italijanska Kenda farben koja je suvlasnik preduzeća Hemijska industrija Vranje (HIV) koja se bavi izradom donjih delova za obućarsku industriju.
Nekadašnje perjanice privrede Vranja Jumko i Simpo sa višestruko manjim brojem radnika preživljavaju isključivo uz podršku države i radeći u najvećoj meri za MUP i VS. Premijerka Ana Brnabić najavila je da će „ako Geoks ode brzo stići novi strani investitor uz posredovanje Vlade Srbije“. Ko i kada, pitanje je na koje će 1.200 radnika, i još više nezaposlenih Vranjanaca morati da sačekaju odgovor u narednim mesecima.
Teklas odustao od zakupa hale Geoksa
Fabrička hala Kompanije Geoks raspolaže sa oko 40.000 kvadratnih metara korisne površine. Najava da bi tu mogao da se useli Teklas kompanija iz Turske koja ima svoju fabriku u Vladičinom Hanu prema saznanjima Danasa definitivno je otpala. Postoji mogućnost da Turci deo svoje proizvodnje presele u Vranje, ali u prostor u vlasništvu Jumka, o čemu se vode pregovori.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
