Pred izbore bacali pare, sad kukaju za penzije

Prema onome što se moglo čuti prilikom usvajanja drugog rebalansa budžeta pre dve nedelje, a zatim i prilikom predstavljanja budžeta za 2021. godinu nije se mogao steći takav utisak budući da se govorilo o tome kako je naša ekonomija u krizi prošla najbolje od svih evropskih privreda, kako će sledeće godine biti izdvojen rekordan iznos za javne investicije i da ima para i za povećanja penzija i plata u javnom sektoru, a kamoli za isplatu sadašnjih iznosa tih davanja.

Međutim, nakon jučerašnjeg dramatičnog izlaganja predsednika države Aleksandra Vučića i molbe da Krizni štab razume da „moramo da platimo bolnice, penzije i plate“, situacija sa javnim finansijama deluje alarmantno.

„Moja molba je da razumeju da hoćemo da povećamo penzije i plate, bez obzira što nismo radili više nego prošle godine. Mislimo da smo pametnom i ozbiljnom politikom uspeli da obezbedimo više novca. Molim ih da i to imaju u vidu. Ako zatvorimo sve u Srbiji ne znam od čega ćemo moći bilo šta da platimo“.

Međutim, odmah nakon toga on je poručio ugostiteljima i hotelijerima da „ako budemo morali da zatvorimo deo turističkih i ugostiteljskih potencijala, posebno u Beogradu, pronaći ćemo načina da im pomognemo. Da li kroz plaćanje još jednog minimalca ili na neki drugi način, iako nam to nije lako“, dodavši da se uvek nešto uštedi.

„Nešto je ostavljeno za crne dane. Ljudi treba da budu zadovoljni zbog toga“.

Nakon ovako kontradiktornih izjava ostaje pitanje da li država ima ili nema novca, da li će ili neće moći da funkcioniše ako se ograniči rad nekih delova privrede, a zanimljivo je i da predsednik nešto moli Krizni štab, posebno što je, prema rečima epidemiologa Predraga Kona pre tri nedelje medicinski deo tog Kriznog štaba molio da se uvedu strože mere pa to nije urađeno.

Ekonomista Saša Đogović ukazuje na neracionalnosti iz prošlosti, „bacanje novca iz helikoptera i linearnu pomoć za sva preduzeća, i koja su pogođena pandemijom i koja nisu“.

„A sad molite medicinare iz Kriznog štaba da ne zatvaraju privredu i kukate da nećete imati novca za realizaciju budžeta u narednoj godini. Bacao se novac pred izbore, populistički se povećavaju plate u javnom sektoru, a ovamo očekujete da zdravstveni radnici padaju s nogu i pokrpe sve neracionalne odluke. I sada se na njih pokušava prebaciti odgovornost ako se ekonomija zaključa i ako se nema para u budžetu. Ne, kriva je Vlada koja je to odlučivala ili koja je dopustila da neko drugi odlučuje umesto nje“, ocenjuje Đogović.

On dodaje da se pravi velika dramatika oko ekonomije da se dostigne to da budemo najbolji u Evropi u ekonomskom padu pa se dozvoljava da se donose blage i zakasnele mere za sprečavanje širenja zaraze.

Milojko Arsić, profesor sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističe da se sad vidi kakva je greška što se isplatilo 600 miliona evra građanima (pomoć od 100 evra po punoletnom stanovniku) i što se neselektivno pomagala privreda.

„Da je po 100 evra isplaćeno trećini najsiromašnijih, sada bi moglo opet da im se isplati po 100 evra, a bilo bi novca i za pomoć pogođenoj privredi. Da su mere donete pre dve, tri nedelje bili bi i manji troškovi za zdravstvo, a i više ljudi bi bilo zdravo i moglo da ide na posao. Sa ovim se sve zemlje suočavaju, da biraju između ekonomije i zdravlja građana. Samo treba imati na umu i da gašenje ekonomije nosi rizike po zdravlje građana. Između te dve loše opcije biramo kombinaciju koja je najmanje loša“, ocenjuje Arsić dodajući da je izjava predsednika preterano dramatična jer se kao prvo sasvim sigurno neće uvoditi oštre mere kao u martu i aprilu, a neće ni toliko trajati.

„Zaustavljanje svega na mesec dana bi bio preveliki šok, ali fokusirano selektivno ograničavanje rada sektora koji najviše doprinose širenju zaraze ne bi imao dramatične posledice. Možda bi BDP bio manji za 0,2-0,3 poena, bili bi manji prihodi u budžetu, a veći rashodi, ali država se već zadužila za četiri milijarde evra i može još. Mada mislim da imaju dosta sredstava na depozitima“, objašnjava Arsić napominjući da 20 ili 30, pa čak i 50 miliona evra pomoći ugostiteljima i hotelijerima u vidu minimalca za zaposlene ili na neki drugi način ne bi trebalo da bude problem za državni budžet.

Prema podacima Zavoda za statistiku, zaposlenih u ugostiteljstvu i hotelijerstvu je u trećem kvartalu bilo 87.322 i ako bi se tome dodali još i zaposleni u kockarnicama i kladionicama kojih je oko 11.000, isplata minimalne zarade za njih u januaru bi državu koštala oko 25 miliona evra.