Pred poslanicima predlozi zakona o zaduživanju države za više od milijardu evra

Srbija će, ukoliko svi predlozi zakona, među kojima su i predlozi za imenovanje guvernera Narodne banke Srbije i predsednika Fiskalnog saveta, uspešno prođu skupštinsku proceduru, imati oko 1,26 milijardi evra novog duga, plus kamate koje će plaćati na kredite.

Pored novih dugova, poslanike čeka i predlog zakona kojim bi se odložilo vraćanje dva kredita Fondu za razvoj Abu Dabija, oba u iznosima od po milijardu dolara.

Međutim, to odlaganje sa sobom vuče povećanje kamatne stope zajma na četiri odsto, uključujući administrativne troškove po stopi od 0,5 odsto godišnje na glavnicu povučenog i neotplaćenog zajma.

Od novih zaduživanja, Srbija čeka odobrenje zajma od Vlade Francuske.

Vlada Francuske protokolom koji je potpisan 23. septembra prošle godine, odobrila je Vladi Srbije finansijsku podršku u iznosu od 121,5 miliona evra.

Tu finansijsku podršku čine zajam francuskog Trezora u maksimalnom iznosu od 24.348.272 evra i ugovor o kreditu u maksimalnom iznosu od 97.151.728 evra.

Kako je objašnjeno, ovaj zajam će se koristiti, pre svega, za nabavku francuske robe i usluga u Francuskoj.

Moguće ga je koristiti i za nabavku srpske robe i usluga ili robe i usluga iz trećih zemalja, ali u vrednosti do 50 odsto iznosa te podrške.

Dug će se vraćati po kamatnoj stopi, koja će biti na snazi od dana isteka važenja referentne komercijalne kamatne stope (CIRR), koju je utvrdio „Bpifrance Assurance Export“ 17. oktobra 2023. godine.

Ta kamata biće uvećana za rezervnu maržu od 0,2 odsto za šest meseci i 0,44 odsto za 12 meseci.

Sledeći na redu je Sporazum o zajmu između KfW i Srbije za projekat energetske efikasnosti u objektima javne namene.

Ovaj zajam će, ukoliko bude odobren u Skupštini Srbije, iznositi 50 miliona evra.

Srbija će kamatu plaćati na svaki isplaćeni iznos zajma po stopi koju odredi KfW u roku od dva bankarska dana pre isplate.

Ta kamatna stopa će se sastojati od svop stope koju objavljuju Rojters ili Blumberg terminali, a biće uvećana i za maržu od 0,60 odsto godišnje.

Datum dospeća prve rate od 2.380.000 evra je 30. decembar 2028. godine, nakon čega se rate u iznosu od 2.381.000 evra isplaćuju na svakih šest meseci, a poslednja rata dospeva 30. decembra 2038. godine.

Srbija, takođe, očekuje još jedan zajam od KfW za Program razvoja tržišta biomase u Republici Srbiji. Ovaj zajam biće odobren u ukupnom iznosu koji ne prelazi 20 miliona evra.

Kako se dodaje, Srbija kao zajmoprimac će obezbediti da se ovaj zajam koristi isključivo za finansiranje izgradnje i konverzije sistema daljinskog grejanja na obnovljive izvore energije.

Prva rata otplate ovog duga, u iznosu od 952.000 evra, dospeva 30. decembra 2028. godine i zatim na svakih šest meseci do 30. decembra 2038. godine, s tim što je glavnica za poslednjih osam rata 953.000 evra.

Država Srbija, takođe, čeka kredit od 183.941.730,60 evra od Kineske banke (Bank of China).

Zakonom o budžetu za 2024. godinu predviđeno je zaduživanje kod kineskih banaka za projektovanje i izvođenje radova na izgradnji kanalizacione infrastrukture u Srbiji – „Čista Srbija” u iznosu do 190 miliona evra.

Ovaj kredit će se, kako je objašnjeno, koristi za nastavak sprovođenja tog projekta i dalje ulaganje u unapređenje sistema za upravljanje otpadnim vodama.

Ukupni troškovi druge faze Projekta procenjuju se na 216.402.036 evra, uključujući i zajam banke od 183.941.730,60 evra, koji čini 85 odsto ukupne vrednosti projekta. Preostalih 15 odsto će se finansirati iz sredstava budžeta Srbije.

Ovaj kredit će se otplaćivati tokom 180 meseci uz varijabilnu kamatnu stopu zasnovanu na šestomesečnom EURIBOR-u plus marža od 1,75 odsto godišnje. Euribor inače iznosi trenutno 3,7 odsto.

Pored toga, država Srbija traži odobrenje kredita od još četiri banke.

Jedna od tih banaka je OTP, od koje Srbija očekuje kredit za izgradnju obilaznice oko Kragujevca.

Banka treba da odobri dugoročni investicioni kredit u dinarima u visini do 12 milijardi dinara.

Srbija se obavezuje da banci plaća kamatu, koja je promenljiva, po nominalnoj kamatnoj stopi koja odgovara referentnoj kamatnoj stopi tromesečnog BELIBOR-a, uvećanoj za maržu od 3,05 procentna poena na godišnjem nivou. Trenutno je tromesečni Belibor na 5,45 odsto.

Kredit se odobrava na rok do 120 meseci.

Takođe, Srbija traži kredit i kod Banke Inteze za finansiranje projekta Ruma – Šabac – Loznica.

Banka Inteza trebalo bi da odobri Srbiji dugoročni investicioni kredit u dinarima u iznosu do 15 milijardi.

Srbije se obavezuje da plaća kamatu po nominalnoj kamatnoj stopi koja odgovara stopi tromesečnog BELIBOR-a, uvećano za maržu od 2,90 odsto na godišnjem nivou.

Otplata glavnice obavljaće se u 32 jednake rate, svakog 1. januara, 1. aprila, 1. jula i 1. oktobra.

Pored ove dve banke, Srbija očekuje kredit i od Unikredit banke u iznosu od 11,7 milijardi dinara za potrebe finansiranja istog ovog projekta.

Ova banka obračunava nominalnu kamatnu stopu na nivou šestomesečnog BELIBOR-a plus 2,90 odsto godišnje.

Otplata glavnice kredita trebalo bi da se izvrši u 14 jednakih polugodišnjih rata.

Država se zadužuje i za finansiranje Nacionalnog stadiona i to kod Banke Poštanske štedionice.

Naime, ovaj kredit bi trebalo da posluži za finansiranje izgradnje urbane infrastrukture i Nacionalnog stadiona sa pristupnim saobraćajnicama.

Banka Poštanska štedionica trebalo bi Srbiji da da dugoročni investicioni kredit u dinarima u iznosu od 42 milijarde dinara.

Na ovaj kredit obračunava se kamata po promenljivoj nominalnoj kamatnoj stopi koju čini zbir vrednosti tromesečnog BELIBOR-a važećeg na dan puštanja prve tranše kredita u tečaj, i fiksne marže koja iznosi 2,90 odsto godišnje. Ista važi do prvog usklađivanja.

Rok za vraćanje kredita je do 132 meseca.

Pored ovih osam direktnih zaduživanja koje čekaju odobrenje u Skupštini Srbije, država je i garant za dva zajma Elektrodistribuciji Srbije (EPS).

Naime, EPS očekuje zajam za likvidnost od „Cassa Depositi e Prestiti S.p.A“ u iznosu od 100 miliona evra, uz uslov da država bude garant.

Pored toga, EPS očekuje još jedan zajam od „Deutsche bank AG“ u maksimalnom iznosu od 97.151.728 evra, za koji bi ponovo država Srbije trebalo da bude garant.

Podsećamo, država je ranije imala loša iskustva sa ovakvim vidovima podrške javnim preduzećima.

Vlada Srbije je 2019. godine otpisala celokupan dug javnog preduzeća Srbijagas prema državi u iznosu od 1,2 milijarde evra.

Kako je Radio slobodna Evropa (RSE) pisao tada, dug Srbijagasa prema državi gomilao se godinama, a skoro 80 odsto tog duga, odnosno 933,8 miliona evra, nastalo je tako što su se aktivirale bankarske garancije, koje je država dala za dugoročne kredite koje je Srbijagas uzimao kod komercijalnih banaka.

Takođe, pema najnovijem izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), vidi se da će umesto Srbijagasa, budžet Srbije otplaćivati još dva kredita ovog preduzeća.

Iz budžeta države će biti otplaćena dva kredita Srbijagasa sa državnom garancijom, jedan u iznosu od 110,5 miliona evra i drugi u iznosu od 106,3 miliona evra.

Javni dug Srbije na kraju maja iznosio je oko 36,35 milijardi evra, što je 47,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).