Foto: Shutterstock/vic_nickPredlog zakona o budžetu za 2025. godinu stigao je 8. novembra u Narodnu skupštinu, a Vlada Srbije uvojila ga je dan ranije. Predlogom se predviđa da ukupni prihodi sledeće godine iznose oko 2,3 biliona dinara, a rashodi oko 2,6 biliona dinara.
Projektovanim budžetom za 2025. godinu očekuje se da ukupan fiskalni deficit iznosi oko 314 milijardi dinara. To znači da se sledeće godine očekuje veći fiskalni deficit u odnosu na ovogodišnji manjak iz rebalansa budžeta i veći je za 51 milijardu dinara.
Kada je reč o izvorima prihoda, očekuje se da će poreski prihodi iznositi 1,9 biliona dinara, neporeski prihodi 325 milijardi dinara, a donacije 35 milijardi dinara.
Najviše para budžetu trebalo bi da donese porez na dodatu vrednost u iznosu od oko bilion dinara, zatim porez na dobit u vrednosti od 258 milijardi dinara, kao i akcize na derivate nafte u iznosu od oko 226 milijardi dinara.
Najveća pažnja uvek se posvećuje rashodima. U predlogu budžeta za sledeću godinu za zaposlene u javnom sektoru izdvojeno je 588 milijardi dinara.
Zaposlenima u ustanovama predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, visokog obrazovanja i učeničkog i studentskog standarda plate će se povećati za 11 odsto počev od plate za januar 2025. godine.
Ukupni rashodi za plate biće veći nego u ovoj godini (podaci iz rebalansa) za 19,6 odsto.
Za penzije predlogom budžeta predviđa se 267 milijardi dinara.
Trošak otplate kamata na javni dug planira se na čak 220 milijardi dinara, skoro isto koliko i za sve subvencije iz republičkog budžeta. Trošak kamata će sledeće godine biti za 19 odsto veći nego ove godine.
Za subvencije se planira 224 milijarde dinara i to se u najvećoj meri odnosi na subvencije u poljoprivredi koje će dostići 116,4 milijarde dinara.
Za kapitalne investicije država planira da sledeće godine iz republičkog budžeta potroši 612 milijardi dinara, što je za 7,5 odsto više nego ove godine.
Za rudarstvo i energetiku država planira subvencije od 13,4 milijardi, a u privredi, gde se najveći deo odnosi na subvencije investitorima, 27 milijardi dinara.
Projekcija rasta BDP-a sledeće godine 4,2 odsto, javni dug na 47,5 odsto BDP-a
Prema projekciji Ministarstva finansija rast BDP-a sledeće godine trebalo bi da ubrza na 4,2 odsto. Naime, za ovu godinu Ministarstvo finansija očekuje rast od 3,8 odsto.
„Posmatrano po agregatima upotrebe rast BDP u 2025. godini biće u potpunosti opredeljen domaćom tražnjom. Očekivano povećanje zarada, kako u privatnom tako i u javnom sektoru uz rast minimalne zarade od 13,7 odsto, veća zaposlenost i dalji rast penzija rezultiraće rastom realne lične potrošnje od 4,1 odsto. Blagi pozitivan doprinos rastu BDP u 2025. godini doći će i od državne potrošnje za koju se očekuje povećanje od 2,2 odsto“, navodi se u Predlogu budžeta.
Projektovani deficit države u 2025. godini iznosi tri odsto BDP-a, dok se očekuje da će se javni dug na nivou države smanjiti i da će se do kraja godine zadržati na nivou od 47,5 odsto BDP-a.
U Predlogu budžeta za sledeću godinu navodi se da će se deficit tekućeg računa, nakon rasta na 4,4 odsto BDP u 2024. godini, dodatno povećati na 5,2 odsto BDP, pre svega kao posledica nastavka bržeg rasta uvoza od izvoza usled nastavka visokih investicionih ulaganja, kao i rasta raspoloživog dohotka stanovništva.
Očekuje se pad inflacije
Prema aktuelnoj projekciji međugodišnja inflacija će nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, navodi se u obrazloženju predloga zakona.
Dodaje se da će na nastavak usporavanja inflacije najviše delovati restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i inflaciona očekivanja, kao i očekivano postepeno usporavanje rasta realnih zarada.
„Posmatrano na nivou cele 2025. godine projektuje se prosečan rast potrošačkih cena od 3,5 odsto“, očekivanja su srpske vlade.
Međutim, naglašavaju da je neizvesnost prisutna kod projekcija daleko veća od uobičajene zbog prirode i obima šokova na globalnom nivou.
Upozoravaju da dalja geoekonomska fragmentacija i ograničenja trgovinskih odnosa mogu još u većoj meri uticati na obim globalne trgovine i globalne ekonomske izglede.
„Eskalacija sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku može izazvati nagle skokove cena energenata i dodatno povećati neizvesnost i zabrinutost investitora, izazivajući snažnije inflatorne pritiske i još sporiji oporavak ekonomija naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera. S druge strane, potencijalna deeskalacija globalnih napetosti imala bi za rezultat značajne pozitivne efekte na globalne ekonomske tokove, što bi se povoljno odrazilo i na domaću privredu kroz snažan sinergetski efekat sa domaćim faktorima rasta“, navodi se u Predlogu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
