Predlog da Stalaćka klisura i Mojsinjske planine budu zaštićeno područje

Ova odluka doneta je na osnovu peticije 1.800 građana opštine Ćićevac i organizacija Polekol i WWF Adrija.

„Pokretanje procedure za zaštitu je ogroman i značajan korak na putu očuvanja prirodnih i kulturnih bogatstava ovog područja. Iako se na ovu odluku čekala skoro čitavu deceniju, na nju gledamo kao na snažan impuls ubrzavanju zaštite kako bi se izgubljeno vreme nadoknadilo, a priroda zaštitila“, rekao je predstavnik Organizacije za političku ekologiju Polekol Strahinja Macić.

Zaštita Stalaćke klisure i Mojsinjskih planina prilika je za održivi razvoj opštine Ćićevac, naveli su u WWF, jer će omogućiti i rast važnih grana zelene ekonomije kao što je održivi turizam.

Prostor Mojsinjskih planina ima specifičnu geološku građu i kao takav je jedan od najstarijih prostora na području Srbije koji obiluje kulturnim nasleđem iz antičkog, rimskog, vizantijskog i srednjovekovnog perioda.

Stalaćka klisura, kako se navodi, sa dužinom od 24 kilometra i dubinom od 300 metara, predstavlja jedinstven geološki predeo.

„Ova inicijativa ide u susret globalnim ciljevima da se zaustavi i preokrene gubitak prirode do 2030. godine, a Srbija daje svoj doprinos u naporima da najmanje 30 odsto naše planete bude zaštićeno područje. Naša je misija život u skladu s prirodom, jer ćemo samo tako obezbediti kvalitetan život našem potomstvu, ali i svim drugim živim bićima“, rekla je predstavnica WWF Adrije Aleksandra Ugarković.

Stručnjaci i udruženja građana iz 11 zemalja nedavno su pokrenuli inicijativu za proširenje Emerald ekološke mreže. Južna Morava predstavlja ekološki koridor od međunarodnog značaja i uvrštena je na listu 29 reka Srbije prioritetnih za uključivanje u tu mrežu.

„Srbija sa tek osam odsto svoje površine pod zaštitom pokazuje jedan trom i nedovoljan napredak u ovoj oblasti koji ne zaostaje samo za standardima zamalja članica Evropske unije već i za zemljama u regionu“, navela je WWF.