Predlog Fiskalnog saveta: Uvesti poreske olakšice za porodice sa decom

Ovo su u stvari samo dva predloga Fiskalnog saveta kako bi posle dve decenije nemenjanja Zakona o oporezivanju dohotka građana isti trebalo osvežiti. Ovakvo poresko opterećenje bi, smatraju u Fiskalnom savetu, osim olakšanja za tih 40 odsto domaćinstava donelo i to da 50 odsto ne oseti nikakve promene, dok bi se porez povećao za 10 odsto onih sa najvišim platama. Na ovaj način izmenjen poreski sistem bi trebalo da podstakne one koji imaju malo više da se solidarišu sa onima koji nemaju baš mnogo. Deluje kao utopija, ali Fiskalni savet nije izmišljao „toplu vodu“, već je u javnost izašao sa ilustrativnim primerima koji, kako kažu, oslikavaju trendove koje su uočili u Istočnoj i Zapadnoj Evropi poslednjih decenija.

„Ovim predlozima smo hteli da stimulišemo društvenu diskusiju, da Srbija razmisli i modernizuje svoj poreski sistem, da umesto parcijalnih oporezivanja prihoda različitih kategorija uvedemo da se svako ko zaradi i ima prihode od rada oporezuje na jedan isti način“, kaže za Danas član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.

On objašnjava kako je poslednjih decenija došlo do povećanja nejednakosti u zemljama Istočne Evrope, naročito nakon poslednje finansijske krize i kako se u nekim zemljama regiona pojavila težnja ka većem stepenu solidarnosti u mnogim segmentima, tako i u poreskom sistemu. Zakon iz 2001. koji još važi u Srbiji tada je bio po evropskim trendovima, ali se to u međuvremenu promenilo i Altiparmakov ističe kako su mnoge njegove manjkavosti dovele i do problema sa frilenserima, paušalnim oporezivanjem u IT sektoru.

„Ovaj naš neoporezivi cenzus je relativno skroman pa ne pruža dovoljnu zaštitu građanima sa niskim i neredovnim primanjima, to je jedna stvar koju smo primetili i ponudili opcije da se to poveća. Nije nužno da imate neoporezivi deo, u Mađarskoj on ne postoji, ali zato postoje prilično osetni poreski krediti za izdržavane članove porodice. Severna Makedonija i Crna Gora imaju skromne neoporezive iznose, Hrvatska, Slovenija, Slovačka imaju osetno više iznose. To je stvar društvenog dogovora“, ističe Altiparmakov.

On kaže da je neophodno da izgradimo sistem sa većom dozom socijalne odgovornosti, to znači da imućniji plaćaju nešto više, to je nekih 11 ili 12 odsto domaćinstava, dok bi ostali imali smanjenje i ono bi bilo najveće kod onih koji imaju najskromnija primanja i najveći broj članova izdržavanih.

Fiskalni savet je zato predložio i poreski kredit od 2.500 dinara mesečno za svako izdržavano lice, a upravo ova izmena bi za Altiparmakova možda bila i najvažnija.

„Srbija je sa još nekoliko zemalja u regionu izuzetak u celoj Evropi jer ne uzimamo u obzir društvene karakteristike poreskih obveznika kad određujemo porez. A velika je razlika da li neko zaradi 100.000 dinara i živi sam ili od tih 100.000 dinara izdržava i supružnika i dvoje dece. Kada se urade poređenja onda vidimo da su ti radnici sa niskim primanjima i sa većim brojem izdržavanih članova porodice u lošijem položaju u odnosu na uporedive zemlje u Istočnoj i Zapadnoj Evropi“, napominje naš sagovornik.

Ovakve stvari se, naglašava Nikola Altiparmakov, ne dešavaju i ne menjaju na brzinu, to je materijal za javnu diskusiju, a njihovi predlozi su tu da javnost bude svesna kako Srbija stoji u odnosu na neke trendove.

„Najviše odudaramo u tom pogledu da nemamo nikakve kredite za izdržavane članove porodice što je apsolutno evropska tekovina i svi prave razliku u tome da li se neko sam izdržava ili ima i decu koji izdržava. Definitivno se razlikuje da li hranite jedna ili četvoro usta. I to je nešto gde mi najviše odudaramo“, ističe Altiparmakov.

Osim o ovome i podizanju neoporezivog cenzusa koji je u proseku regiona, ali i daleko niži od ostatka Evrope, Altiparmakov kaže da postoje još neki segmenti koje bi trebalo unaprediti poput toga kako da pokrijete budžetski manjak nakon što oslobodite najugroženije dela poreza.

„U Evropi smo imali situaciju da je bankarski sektor izuzet iz PDV sistema, što nema ekonomske logike. Svi sektori privrede treba da budu oporezovani. Sada neke zemlje razmišljaju o tome da uvedu finansijski PDV, odnosno PDV za bankarski sistem. Kad su svi oporezovani, da i oni plaćaju. To je potencijalni način kako da se nadomesti manjak od prihoda ugroženih“, naglašava Nikola Altiparmakov.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže za Danas da ovakvi predlozi predstavljaju vrlo dobru osnovu za javnu i stručnu raspravu, kao i da ovakve promene ne treba donositi na brzinu.

„U drugim zemljama se o ovome diskutuje po nekoliko godina, potrebno je i da ta ideja preraspodele dohotka od bogatijih ka siromašnijim u javnosti postane predmet nekih političkih rasprava, da oni koji ostvaruju veće dohotke znaju da oni treba da više doprinose budžetu jer nema ko drugi“, ističe Arsić.

I za podizanje neoporezivog dela na 26.000 ili na 40.000 dinara postoje argumenti, oba su, kako kaže, analitički potkrepljena predloga i zato bi ih trebalo razmatrati. Važno je, napominje Arsić, pokrenuti javne rasprave u kojima bi se i sindikati i poslodavci, ali i predstavnici države i stručnjaci izjasnili o ovome.

„Trebalo bi da se pokrene rasprava o ovome ako hoćemo da budemo solidarno društvo. Izmenom oporezivanja pomoglo bi se najsiromašnijima, podstaklo bi se tržište rada, smanjila siva ekonomija i rad na crno. Bilo bi dosta različitih efekata i u tom smislu je ovo vrlo dobro osmišljen predlog“, napominje naš sagovornik.

Koliko su i da li u državi poput Srbije sa budžetom koji imamo ovakvi predlozi izvodljivi Arsić kaže da to zavisi i od interesnih grupa, jer će oni koji osete da će više platiti krenuti da pišu protiv toga po društvenim mrežama, jer su i bolje organizovani od siromašnijih koji često i ne prepoznaju ovakve stvari. „Na ovome bi trebalo da se pokaže solidarnost. Nije solidarnost samo kroz priču, mora i da se pokaže“, naglašava Milojko Arsić.

Za domaćinstva sa decom najveće rasterećenje

Najznačajnija poreska rasterećenja bila bi na domaćinstvima sa decom, ističe se u ovom predlogu izmena Zakona Fiskalnog saveta, jer bi nekih 70 odsto osetilo smanjenje poreza i povećanja dohotka. Za 20 odsto domaćinstava sa decom bi poresko opterećenje ostalo nepromenjeno, dok bi 10 odsto porodica, odnosno roditelja sa decom koji imaju najviša primanja osetilo povećanje poreza.