Predlog zakona da se ograniče cene kirija: Koliko bi trebalo maksimalno da košta zakup

Kostić, jedan od kreatora predloga zakona koji bi, prema najavama predlagača, rešio stambenu krizu u našoj zemlji rekao je da je cilj da prosečne porodice mogu da plaćaju kiriju za dvosoban stan, i da im preostane novca za normalan život.

U Srbiji je sve više oglasa za izdavanje stanova po nenormalno visokim cenama koje retko ko sebi može da priušti, ističe N1.

“Često čitamo i o tome da podstanari moraju da napuste stanove koje iznajmljuju upravo zbog turbulentnog tržišta izazvanog ratom u Ukrajini”, rekao je on.

Rat u Ukrajini i priliv jako velikog broja ljudi su, istakao je, doveli do toga da je taj problem sada došao u neizdrživu fazu.

“Mnogi gradovi u Srbiji postaju mesta u kojima nema mesta za ljude koji u njima žive. Imamo porast zakupnina, kada je Beograd u pitanju, gotovo duplo. To je potpuno neizdrživo. Ljudi ne mogu sebi da priušte da žive“, upozorava Kostić.

Predlog zakona, kako je rekao, podrazumeva nekoliko stvari, od kojih je prva kontrolisana zakupnina.

„Kada pričamo o kontrolisanim zakupninama, one su stvare u Evropi 120 godina. Nije nikakva novina. Beč ima kontrolisane zakupnine još od Prvog svetskog rata. I to kontroliše država“, istakao je Kostić.
Za neke je šok, naglasio je, sam predlog da se zakupnina može ograničiti, ali da je to potpuno prirodno i normalno.

Izdavanje stanova je posao koji se nalazi na crnom tržištu, jer se kod nas ne plaća porez na tu delatnost, a zakon koji predlaže, prema njegovim rečima, omogućiće da ova oblast može lakše zakonski da se prati.

„Mi, iz popisa iz 2011. na tržištu u celoj zemlji imamo 260.000 stanova, a Beograd je polovina toga. Od toga je prijavljeno da se plaća porez za 2.000 stanova, što je u promilima. Ogromni su gubici države na neplaćenim porezima, s tim što se država nikada nije preterano bavila time. Radi se o ogromnom broju obveznika koje je teško kontrolisati. Sa druge strrane, zakupci nemaju mnogo interesa da puste državu da im se meša u posao“, rekao je Kostić.

On je rekao da cilj nije veliki šok, već da se tržište vrati nekoliko godina unazad, da se cene vrate na nivo koji je izdrživ za ljude, što je u potpunosti u skladu sa Ustavom.

„Maksimalni iznos zakupnine po jednom kvadratnom metru bi trebao da iznosi jedan procenat prosečne neto zarade. To je u ovom trenutku 750 dinara. Na 80 kvadrata to je 500 evra, maksimum. Taj maksimum zavisi od tri faktora, jedan je lokacijski, drugi je kvalitet stana, a treći je energetska efikasnost“, objasnio je Kostić.