Uporedo sa procesom globalizacije, nove tehnologije sve snažnije utiču na spektar ponude poslova, kako u razvijenim, tako i u državama koje doživljavaju uspon. Tehnološke inovacije ne samo da smanjuju broj rutinskih poslova već takođe izazivaju promene u lancima snabdevanja na svetskom nivou, što kao krajnji rezultat podrazumeva uvođenje netipičnih poslovnih aktivnosti, naročito u trgovinskom sektoru. Stoga se logično nameće pitanje: na koji način bi oni koji kroje politiku trebalo da se suoče sa novim i teškim izazovima zapošljavanje, naročito u razvijenim zemljama?
Rezultati nedavno sprovedenih istraživanja ukazuju na veliki uticaj ekonomske strukture na tržište rada. Prema tim pokazateljima, znatno je povećan broj poslova koje obavljaju visokoobrazovani ljudi, dok je smanjena ponuda poslova koji donose niže prihode. Istovremeno, porast broja zaposlenih u domenu pružanja najkvalitetnijih usluga dovodi se u vezu sa smanjenjem opsega proizvodnih delatnosti u pojedinim segmentima privrede.
Pre finansijske krize, koja je pogodila svet 2008. godine, zabeležen je porast ponude poslova koji donose srednje ili niže prihode, a takve aktivnosti činile su gotovo dve trećine ukupne proizvodnje i stope zaposlenosti razvijenih država. Mada je određen broj ljudi uspeo da zadrži radno mesto u navedenim domenima, dugoročno posmatrano, situacija je neodrživa, što pokazuje i aktuelno stanje. Naime, u protekle četiri godine netipične aktivnosti, koje direktno zavise od novih tehnologija, zamenile su standardne delatnosti, zbog čega je u razvijenim državama poraslo interesovanje za visoko obrazovanje i usavršavanje tehničkih veština. Dakle, tehnologija igra višestruku ulogu širom sveta. Zamena rutinskih, manuelnih poslova mašinama i robotima predstavlja snažan i postojan trend u proizvodnji i logistici, dok se kompjuterske mreže uvode u aktivnostima poput obrade informacija, koje su nekada obavljali dobro plaćeni stručnjaci. Na taj način smanjuje se broj takozvanih „posrednika“, uglavnom u segmentima kao što su bankarstvo, prodaja putem interneta, državna uprava. Ali, uticaj tehnologije se tu ne završava. Računari i ostale mašine koje služe za automatizaciju raznolikih procesa takođe umanjuju troškove prenosa podataka i omogućavaju uspostavljanje složenih i geografski raznolikih lanaca i mreža za snabdevanje na globalnom nivou. Razvojem karika u navedenim sistemima povećava se konkurentnost pojedinih država u kojima se širi spektar aktivnosti, uključujući istraživanja, dizajn, održavanje opreme, razvoj službi za pomoć potrošačima, kao i druge procese poput uspostavljanja koordinacije između različitih domena privrede.
Princip geografske blizine i dalje ima određen značaj kada je reč o transportu i logistici, ali imajući u vidu činjenicu da države u razvoju postaju najveća tržišta i da se u njima beleži najveći stepen potražnje, prepreke u tom domenu će ubrzo biti prevaziđene. Stoga, izmene na tržištu rada koje predstavljaju rezultat uvođenja novih tehnologija nisu ograničene samo na razvijene države, već i na zemlje u usponu. Ilustracije radi, Kina će tokom naredne decenije umnogome izmeniti strukturu zaposlenih, jer će potreba za stručnjacima za informacione tehnologije biti sve veća, dok će se smanjiti broj radnika angažovanih u proizvodnji pojedinih jednostavnih komponenti. Ključni faktor za prilagođavanje „novim silama“ jesu investicije, odnosno biće potrebno izdvajanje znatno većih sredstava za obrazovanje i unapređenje neophodnih veština, što bi trebalo da imaju na umu i biznismeni i zvaničnici država u različitim delovima sveta.
Autor je dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju
Copyright: Project Syndicate 2013.Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
