Predsednička bajka o uspešnoj Srbiji 1Foto: FoNet/ Kabinet predsednika

„Srbija je po većini ekonomskih pokazatelja najuspešnija zemlja u regionu“.

Ovako je prokomentarisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavu Danice Popović, profesorke na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, da je Srbija na začelju regiona po ekonomskim rezultatima. On je ocenio da „nije lako boriti se sa činjenicama“.

Vučić je naveo da u regionu samo Crna Gora ima veće prosečne zarade, ali da je u toj državi veća nezaposlenost i iznosi 20 odsto, „kao i javni dug koji je 74 odsto BDP-a i u porastu je dok je u Srbiji u opadanju i sada iznosi 50 odsto BDP-a“. On je rekao i da je u Srbiji najveća stopa privrednog rasta.

Kada se dobro izaberu parametri i konkurenti, svašta je moguće pokriti podacima, ali pitanje je koliko to ima smisla. Za početak, šta znači za Srbiju poređenje sa regionom Zapadnog Balkana, sintagme koja čak ni ne obuhvata sve zemlje ovog geografskog regiona već najsiromašnije zemlje Evrope, Albaniju, BiH, Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju, uz dodatak teritorije Kosova i Metohije. Srbija kao ubedljivo najveća zemlja svakako predvodi ovaj mikroregion u mnogim pokazateljima, ali mnogi ekonomisti smatraju da bi Srbija trebalo da se poredi sa Centralnom i Istočnom Evropom, regionom koji obuhvata petnaestak zemalja od Baltika do Rumunije i Bugarske.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, podseća da smo u odnosu na ovaj region imali tek prosečan rast (4,2 odsto, što je najveći privredni rast Srbije od 2008. godine).

„Ako pogledamo duži niz godina unazad, Srbija je imala privredni rast ispod proseka ovog regiona i jednu od najnižih stopa rasta u Evropi. U drugoj polovini prošle godine imali smo znatno veće usporavanje privrede nego druge zemlje CIE. U četvrtom tromesečju zemlje CIE su usporile na prosečno četiri odsto, a mi na 3,4 odsto i to zbog unutrašnjih problema kao što je poslovanje EPS-a, smanjenje proizvodnje Fijata, carine Kosova. I ove godine imamo male šanse za neki veći rast, posebno zato što poljoprivreda neće doprineti kao prošle godine“, objašnjava Arsić dodajući da je i prošle godine bez poljoprivrede rast bio oko 3,2 odsto.

Ekonomista Milan Kovačević napominje da treba upoređivati duže vremenske serije. „Rumunija je znatno napredovala, a sad je Srbija na 60 odsto njihovog BDP-a po stanovniku. Gledajući poslednjih pet godina Srbija raste sporije od sveta, Evrope i regiona, a šta se desi u jednom mesecu nije nikakav pokazatelj stanja stvari“, napominje Kovačević dodajući da sa našim nivoom ekonomske razvijenosti ni rast od četiri odsto nije ništa posebno.

Kada se radi o zaradama, Srbija stvarno nema čime da se pohvali. U regionu (gledajući decembarske prosečne plate s obzirom da nisu sve zemlje objavile januarske) samo Makedonci i Albanci su imali manju platu od građana Srbije i to u evrima. Ovo je važno zato što kurs dinara u odnosu na evro jača, pa i plate iskazane u evrima rastu delom i zbog kursa.

Arsić kaže da smo od početka ove godine imali skok plata u odnosu na 2018. ali to je povećanje samo u javnom sektoru.

„Trebalo bi da rast plata dolazi iz rasta produktivnosti, a ne veštačkim putem, povećanjem u plata u javnom sektoru i jačanjem kursa“, smatra Arsić.

Sa ovim se slaže i Kovačević ukazujući da su plate u javnom sektoru porasle za više od devet odsto dok su u privatnom sektoru plate povećane za manje od dva odsto, što je manje od inflacije.

„Kvalitet života ne meri se samo BDP-om već zavisi od školstva, zdravstva, infrastrukture. Mi tu imamo neki napredak, ali treba videti zašto on nije veći, jer mi imamo smanjenje privatnih investicija, a treba nam njihov rast“, zaključuje on.

Na kraju malo statistike. U 2017. godini privredni rast Srbije od 1,9 odsto bio je veći samo od Makedonije. Prosečan rast i u Centralnoj i u Jugoistočnoj Evropi iznosio je 4,4 odsto. U 2018. Srbija je ostvarila rast od 4,2 odsto, isto kao Crna Gora, Rumunija i Mađarska i taj rast je bio na proseku Centralne Evrope, a veći od proseka Jugoistočne Evrope koji je iznosio 3,5 odsto. Već ove godine prema prognozama međunarodnih finansijskih institucija sa rastom od 3,5 odsto (koji je prema mišljenju nekih ekonomista upitan) vraćamo se na prosek regiona.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari