Predsednik Fiskalnog saveta: Srbija je mogla spremnije da dočeka novu krizu

On je na Kopaonik biznis forumu rekao da je Srbija tokom pandemije u 2020. i 2021. godini potrošila 55 odsto više sredstava od zemalja centralne i istočne  Evrope (CIE), neselektivno deleći pomoć pre svega građanima, ali i privredi.

Krize, po rečima Petroviča, dolaze češće nego što je očekivano, a kako je Srbija uspela pre pandemije korona virusa da obezbedi nizak budžetski deficit i javni dug mogla je da na tu krizu odgovori adekvatno, ali je fiskalna politika tokom zdravstvene krize imala i ozbiljne propuste.

„Odgovor na krizu je bio preteran i ekonomski neopravdan u smislu trošenja sredstava i to nas sada dovodi u neizvesniju situaciju pred nailazak nove krize. Potrošili smo 55 odsto više sredstava za pomoć građanima i privredi u odnosu na zemlje CIE“, rekao je Petrović u uvodnom izlaganju „Fiskalni rizici Srbije na pocetku nove globalne neizvesnosti“.

Dodao je da je novac deljen neselektivno građanima i privredi, a istovremeno u novu krizu se ulazi sa nereformisanim javnim preduzećima, a da su za krizu koja dolazi relevantna javna preduzeća iz sektora energetike Elektroprivreda Srbije (EPS ) i Srbijagas.

Srbiji je, kako je rekao, neophodno veće skladište gasa, od 2011. godine do danas je završena samo prva faza izgradnje Banatskog dvora, a na to se krajem 2021. nadovezao operativni problem jer je Banatski Dvor nedovoljno napunjen dočekao grejnu sezonu.

Država Srbijagasu obezbeđuje, prema njegovim rečima, razliku između visokih nabavnih i zamrznutih prodajnih cena gasa, a pad proizvodnje u EPS-u je glavni krivac pražnjena tog skladišta jer je do decembra 2021. povukao skoro trećinu više gasa nego obično.

Istakao je da su u EPS -u brojni strukturni problemi: nema pravih reformi, niske investicije, postoji višak zaposlenih, a njihova struktura nepovoljna, slaba kontrola zarada, spajanje sa gubitašima, gubici i krađe struje, niska cena, javne nabavke…

Loše upravljanje EPS-om je, prema njegovim rečima, dovelo do eskalacije problema krajem 2021. godine kada je proizvodnja struje u termoelektranama najmanja u poslednjih deset godina.

„Pad proizvodnje struje nadomešćivan je uvozom po rekordnim cenama zbog energetske krize, pa je od oktobra 2021. do marta 2022. za nabavku struje potrebno 500-600 miliona evra. To je finansirao EPS kreditima od preko 300 miliona evra, a neizvesno je hoće li na kraju nešto pasti na budžet“, rekao je Petrović.

Istakao je da je potrebna „sveobuhvatna strukturna reforma EPS-a koja se odlaže već osam godina, a ne kozmetičke promene kao što su korporativizacija na papiru, statusne promene, popis imovine“.

Srbija je tokom zdravsteve krize u 2020 i 2021. godini, prema njegovim rečima, potrošila 3,7 procentnih poena bruto domaćeg proizvoda (BDP), za zdravstvo skoro duplo više od zemalja CIE, što je s jedne strane opravdano, ali s druge pokazuje da je Srbija u krizu ušla sa nedovoljnim kapacitetima što je rezultat dugogodišnjeg niskog investiranja u zdravstvene kapacitete, a da je bilo problema i sa osobljem i platama.

On je rekao da je u Evropi za pomoć građanima i privredi dato oko 4,2 odsto BDP, a u Srbiji slično, oko 4,8 odsto, ali da postoji značajna razlika jer je Srbija gotovo 95 odsto sredstava dala neselektivno, a u CIE taj neselektivan udeo je bio ispod 30 odsto.

Najveća neselektivnost se, kako je rekao, ogledala u isplatama građanima, u 2020. i 2021. godini data je čak 1,4 milijarde evra neselektivne pomoći i ako se se doda ono što se planira da se isplati u 2022. godini to će biti skoro dve milijarde evra.

Zbog neselektivne isplate javni dug je prema njegovim rečima od kraja 2019. povećan za čak šest milijardi evra, a mogao je da bude manji bar za trećinu.

„Neselektivno je deljen novac građanima (iz zaduživanja) umesto samo ugroženima u skladu sa započetom reformom socijalne politike i socijalnim kartama“, rekao je Petrović.

Dodao je da su odložene reforme i da se izuzetno loše upravljalo javnim preduzećima Srbijagas i EPS, čime je nepotrebno povećana ranjivost domaće ekonomije u trenutku kad započinju nove krize, rat u Ukrajini, visoka i rastuća globalna inflacija i energetska kriza.

Zemlje CIE, su prema njegovim rečima, tokom 2020. i 2021. u proseku dale četiri puta manje za pomoć građanima i privredi od Srbije, a pomoć su uglavnom usmeravale na najugroženije kategorije stanovništva.

„Na kraju 2019. dug opšte države bio je 24,4 milijarde evra, a na kraju 2021.godine 30,5 milijardi evra, što je rast od 25 odsto u samo dve godine. Povećanje zaduženja od šest milijardi evra prvenstveno je posledica antikriznih mera od oko pet milijardi evra 2020. i 2021. godini“, rekao je Petrović.

Dodao je da su mere pomoći bile racionalnije da je pomoć mogla biti manja za dve do 2,5 milijardi evra.

Istakao je da učešće duga u BDP-u nije toliko poraslo, povećan je sa 52,8 na 57,1 odsto jer ga je ublažio realni rast BDP-a, kumulativno 6,5 odsto u 2020. i 2021. ali i relativno snažna, realna apresijacija dinara.

„Da je dinar depresirao kao valute drugih zemalja CIE, javni dug bi bio oko 60 odsto BDP-a“, rekao je Petrović i dodao da je opasno oslanjanje na, defakto, fiksiran kurs.

On je rekao da bi rat u Ukrajini mogao da pojača pritisak na kurs dinara i da Srbija ima veliku spoljnu neravnotežu, jer je tekući deficit platnog bilansa znatno veći nego u CIE, u 2021. bio 4,4 odsto BDP-a u odnosu na 1,8 odsto.

Jak priliv stranih direktnih investicija je, prema njegovim rečima, do sada čuvao dinar, a velike devizne rezerve mogu da brane kurs, ali je porast duga u prethodne dve godine nepotrebno ograničio rapoložive mehanizme ekonomske politike u novoj krizi.

Ocenio je da je visoka inflacija ozbiljan socijalni problem, međugodišnji rast cena je bio 8,2 odsto, a u januaru 0,8 odsto, što je oko deset odsto i to bez uobičajenog usklađivanja dela akciza, i za vreme zamrznute cene nekih osnovnih proizvoda.

„Najviše je poskupela hrana i energenti, za šta najsiromašniji izdvajaju veći deo svojih prihoda i za njih je inflacija već sada iznad 10 odsto, a biće verovatno i još veća“, rekao je Petrović.

Fiskalna politika, prema njegovim rečima, trebalo bi da utiče na kočenje inflacije, odnosno trebalo bi da se smanjuje tekuća javna potrošnja, a najugroženijim građanima pomogne.