Foto: Miloš Obradović/DanasKoje su sličnosti, a koje razlike u pogledu na svet tradicionalnih i novih inovativnih kompanija? Šta je vrednost za jedne, a šta za druge? U kakvom okruženju rade kompanije na koje smo navikli, a u kakvom startapi, IT firme posebno u gejming industriji.
Na panelu „Tradicionalni vs novi biznisi“ na kom su učestvovali Zoran Drakulić, predsednik poslovnog kluba Privrednik koji okuplja neke od najvećih domaćih kompanija i Marija Ilić predsednica UO Srpske gejming asocijacije (SGA) a koji je organizovan povodom 19 godina postojanja FEFA fakulteta shvatili smo da ova dva dela privrede rade u različitim svetovima.
Drakulić ističe da su članovi Privrednika kao nekada najaktivnijeg poslovnog uduruženja u poslednje vreme malo „prikočili“.
„Mi se hvalimo sa dve, 2,5 milijarde evra godišnje investicija iz inostranstva. Domaći privrednici mogu da investiraju pet milijardi, ali tih investicija nema zato što se plašimo. Mi nemamo zaštitu kao strani investitori. Oni imaju ambasadu iza sebe, to su uglavnom kompanije iz velikih zemalja. Nama sutra mogu da kažu da nemamo sirovine, da je struja skuplja 100 odsto… To je nesigurno okruženje. Vidite ko danas vodi privredu. Dozvolite čoveku iz sveta pečenja prasića da vodi najveću firmu u Srbiji. I to nije samo u EPS-u, tako je u javnim preduzećima, poručio je Drakulić dodajući da ako ne napravimo vladu eksperata vraćamo se unazad pet, šest godina.
S druge strane gejmeri žive u svom balonu oslonjeni samo na sebe. Marija Ilić kaže da su oni prepušteni sebi oduvek.
„Sve što smo napravili sami smo napravili, bez pomoći i bez potrebe za pomoći države. SGA svake godine izbacuje godišnji izveštaj i godišnji priliv iznosi 125 do 150 miliona evra. Tu ne računamo skorašnje akvizicije, već samo ono što prodamo.
Što se tiče okruženja, sami se organizujemo, edukujemo ljude za nova zanimanja uz pomoć ustanova kao što je FEFA i nismo navikli da se žalimo na ono oko nas.
Imamo jako talentovane ljude koji spremni da promene industriju, da nauče i da se naviknu na način funkcionisanja industrije gde si osuđen da svakog dana pratiš i učiš“, ističe ona.
I za jedne i za druge je talenat i znanje ključni „aset„, odnosno imovina kompanije, ali dok su za gejmere i verovatno sve ajtijevce to isključivo ljudi i njihove veštine, Drakulić ukazuje i na tradicionalno shvatanje imovine, kao što su prirodni resursi.
„Najveći „aset„ kompanije je znanje, ljudi koji prate šta se događa u svetu i to primenjuju u poslovanju. Ipak, mi smo jedan od najvećih aseta dali Kinezima. Bor će u narednih 10 godina izvući preko 100 milijardi dolara nečeg našeg iz zemlje i to ne računajući zlato“, ocenio je on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
