Predsednik preuzeo ulogu Socioekonomskog saveta

I pre nego što su sindikati koji zastupaju radnike i Unija poslodavaca koja zastupa kapital u Socioekonomskom savetu napravili analize koliki bi im minimalac odgovarao, predsednik je poručio – biće 35.000 dinara i da „prvi put u istoriji najmanja plata neće biti ispod 300 evra“. Kada su se poslodavci usprotivili, izašao je sa kontraponudom – neoporezivi deo plate biće povećan sa 18.300 na 19.300 dinara i još će biti smanjenje poreza i doprinosa od pola ili jedan procentni poen.

Smanjenje nameta na zarade od oko jednog poena koštaće budžet oko 100 miliona evra, a povećanje neoporezivog dela zarade za 1.000 dinara bi moglo da smanji prihode u državnu kasu za oko četiri milijarde dinara ili još 34 miliona evra.

Država je počela sa stidljivim smanjenjem opterećenja plata 2019. godine kada su ukinuti doprinosi za nezaposlenost na teret poslodavca od 0,75 odsto čime je ukupno opterećenje prosečne plate smanjeno sa 63 na 62 odsto. Ovo je koštalo deset milijardi dinara. Naredne godine su smanjili stopu doprinosa za PIO sa 26 na 25,5 odsto, a neoporezivi deo plate je povećan sa 15.300 na 16.300 dinara. U ovoj godini povećan je neoporezivi deo zarade sa 16.300 na 18.300 dinara, što je budžet koštalo osam milijardi dinara.

Ovo znači i da država i naredne godine ne namerava da ozbiljno rastereti plate, posebno one najniže, iako im stručna javnost, a i poslodavci to traže već duže vreme. Nedavno je Fiskalni savet izašao sa predlogom reforme oporezivanja zarada koja bi unela progresivnost i posebno rasteretila poreza najmanje plate.

Trenutno je minimalna zarada u Srbiji sa 57,5 odsto najviše oporezovana u okruženju čiji je prosek 47 odsto. Takođe je i prosečna plata u Srbiji sa 61 odsto opterećenija od proseka regiona koji iznosi 53 odsto. Istovremeno, plate u visini tri i više prosečnih zarada su opterećene manje od proseka regiona.

Sa predlogom Saveta da se neoporezivi cenzus poveća na 23.000 dinara, a poreska stopa poveća sa 10 na 15 odsto, opterećenje minimalne plate bi bilo prepolovljeno, dok bi opterećenje visokih zarada bilo povećano.

Smanjenje doprinosa svake godine ide u istom paketu sa povećanjem minimalne zarade. Naime, o minimalnoj zaradi, na papiru barem, odlučuje Socijalno-ekonomski savet, tripartitno telo u kome učestvuju predstavnici radnika, odnosno sindikati, Unija poslodavaca Srbije i Vlada, koji bi trebalo da do 15. septembra dođu do visine minimalne zarade koja će važiti naredne godine.

Ukoliko se ne dogovore, država presuđuje. Istupanje predsednika na ovu temu u javnosti dva meseca pre roka čini se kao uputstvo kako treba da se dogovore.

Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, podseća da bi svi, od predsednika do građana, trebalo da poštuju zakone, a zakon kaže da odluku o minimalnoj zaradi donosi Socioekonomski savet.

„Zato shvatam izjavu predsednika kao mišljenje kao i bilo kog drugog stanovnika Srbije, a da donošenje odluke ostavi onima koji su određeni za to. Istina predsednik ima uticaja na Vladu i ovo izgleda kao preporuka Vladi, ali Vlada treba da shvati da ima ulogu jednaku ostalim članovima Socioekonomskog saveta. Minimalna zarada ne bi trebalo da bude ekskluzivitet politike, već rezultat dogovora sindikata, poslodavaca i države“, napominje Vuković.

Još pre tri godine predstavnici države obećali su sindikatima da će se minimalna zarada izjednačiti sa minimalnom potrošačkom korpom. Vuković ističe da je već 2021. godine ovo obećanje trebalo da bude ispunjeno.

„Naš stav će biti da je najmanje što prihvatamo da minimalna zarada bude izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom“, tvrdi Vuković.

Inače, poslednja aprilska minimalna potrošačka korpa iznosila je 38.991 dinara.

Za poslodavce kao i svake godine, povećanje minimalne zarade veće od rasta BDP-a nije prihvatljivo. Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije ističe da se oni zalažu za povećanje minimalca u skladu sa rastom BDP-a.

„Predsednik je i ranije znao da kaže unapred koliki će biti minimalac i bude tako na kraju. Mi ćemo prihvatiti povećanje minimalne zarade, ali uz kompenzaciju u vidu smanjenja poreskog opterećenja na plate. Ipak, povećanje minimalne zarade ne utiče samo na te plate, već i na ostale iznad njih. I to najviše pogađa mala, slaba preduzeća koja ne mogu da nadomeste povećanje troškova povećanjem prihoda“, smatra Atanacković.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije, podseća da se svake godine partneri iz Socioekonomskog saveta stavljaju u zapećak i izlazi se u javnost sa visinom minimalca bez ikakve analize, dok se još ne zna ni koliki će biti troškovi života, cene, plate.

„Sve je poskupelo, a hvaliti se da povećavate minimalnu zaradu za 3.000 dinara, a ne reći da 350.000 ljudi prima toliko i još 400.000 prima malo više od toga. A još nas čekaju poskupljenja“, ističe Savić ukazujući da je postojao dogovor da se izjednače minimalne plate za minimalnom potrošačkom korpom, „ali šta vredi dogovor kad predsednik odlučuje kolika će biti plata“.