Predstojeći izbori dižu minimalac bez ekonomske podloge

On objašnjava da za takvu izjavu ima pokriće i u proceni privrednog rasta za Srbiju koju je MMF pre dva dana promenio sa pet na šest odsto, koliko je iznosila i prognoza srpskih vlasti.

„Posle Litvanije smo najbolji u Evropi“, rekao je Vučić i objasnio da veći rast BDP-a donosi i veće plate i penzije, a da pri tom i MMF tvrdi kako javni dug neće da pređe 60,3 odsto BDP-a, „uprkos ogromnom ulaganju u investicione radove i vojsku“, kao i da će kasnije taj udeo početi da opada.

„To su fantastične vesti za Srbiju!“, zaključio je Vučić.

Ekonomisti nisu tako sigurni u održivost ekonomije uz takvo podizanje zarada, ali ne sumnjaju da će se najavljene povišice ostvariti. Jedan od razloga je to što o minimalnoj zaradi odluku donosi Socijalno-ekonomski savet, ali kako se sindikati i poslodavci u tom telu po pravilu ne usaglase, država je ta koja na kraju presudi. Ovoga puta dodatni faktor je što će se u proleće naredne godine održati izbori, pa je Vučić već sada ulio nadu biračima da će u Srbiji sve biti bolje. A ukoliko se podigne minimalac, logično je i da prosečne zarade odu naviše tim pre što na to bitno mogu da utiču plate iz javnog sektora koje, opet, određuje država.

Ekonomistkinja Jelena Žarković Rakić, direktorka FREN-a, kaže za Danas da je pitanje kako će privrednici to da prihvate.

– NJima će to biti prihvatljivo ukoliko se poveća i neoporezivi deo zarade ili se smanje stope doprinosa, ali ne znam koliko je to očekivanje realno. Ukoliko se ne ostvari, zbog rasta troškova rada moguće je da će jedan broj poslodavaca ili da otpusti deo radnika ili da pređe delom u sivu ekonomiju. Uz to, uvek treba posmatrati odnos minimalne i prosečne zarade. Prema najavi, minimalna zarada bi iznosila 50 odsto od prosečne, a sve iznad 40 odsto je visoko. Za ljude na minimalcu naravno nije visoko, jer ni sa povećanjem ne dostiže potrošačku korpu, ali za poslodavce jeste – kaže Žarković Rakić i dodaje da je najbitnije kako će firme primiti tu obavezu ukoliko im se opterećenje ne smanji.

Privrednici nisu tako sigurni da će moći da isprate ambiciozne planove vlasti i veruju da će prosek najvećim delom da podigne rast plata u javnom sektoru. Predrag Pantović, vlasnik konfekcije P. S. Fashion Design, kaže da takva redistribucija para nije normalna, jer ljudi na državnim jaslama u principu primaju plate od poreza koji ubiru.

– Sve zavisi od industrije. Ima onih koje mogu to da iznesu, ali i sektora koji su izloženi nelojalnoj konkurenciji sa Dalekog Istoka ili velikih firmi sa Zapada koje opet proizvodnju imaju na jeftinijim destinacijama. Takva je naša industrija tekstila ili kože i obuće, pa čak i industrija obrade gvožđa. Mi radimo manje-više lokalno, a izloženi smo konkurenciji koja u svojoj proizvodnji ima mnogo manje troškove nego mi. To je veliki problem. Rešenje koje ja vidim je da se uvede pojam bruto plate pa da te industrije, ukoliko strategija države nije da se one ugase, od ukupnog troška koji za platu, na primer iznosi 60.000 odredi iznos od 50.000 koji će ići radniku, a preostali deo u javni prihod, dok bi kod „jačih“ grana trošak zarade bio veći, ali i iznos koji ide u budžet. Tako bi i radnik mogao normalno da živi i poslodavci da sačuvaju proizvodnju – kaže Pantović i naglašava da država mora da bude efikasnija, da smanji troškove i tako napravi prostor za više zaposlenih.

Direktor Keramike Kanjiža Ivan Radojčić kaže da njihovu fabriku najavljeno povećanje zarada ne pogađa, jer su sve plate i sada iznad nivoa najavljenog minimalca, a prosek je značajno iznad proseka za Srbiju. Podseća da je fabrika uz samu granicu, radnici imaju mađarske pasoše i konkurencija im je to tržište rada. Ali, naglašava da većina ostale privrede nije u takvoj poziciji.

– Trend povećanja minimalca bez realnog povećanja poslovanja firme, koja mora da ostvari prihod da bi opravdala takav rast plata, za posledicu može da ima smanjenje broja radnika. Najgore je ako se prosek dostigne tako što se povećaju samo plate u javnom sektoru, jer ćete na nivou totala imati veći prosek, ali to privreda mora u grču da finansira – ističe Radojčić.

Kad vlast prelama

– Konačno rešenje oko povećanja i minimalca i zarada mora da ponudi država. Ako hoće da ide naruku radnicima, insistiraće na povećanju plata, ali mora da izađe u susret i poslodavcima. A s druge strane, vodiće računa i o tome da su joj potrebni prihodi da bi finansirala sve obaveze, tako da nema previše prostora za rasterećenje privrede. Kao i ranije, vlast će to na kraju prelomiti – kaže Jelena Žarković Rakić.