Preduslov sveobuhvatnog razvoja Srbije

Na tu temu Danas je razgovarao sa respektabilnim sagovornicima iz političkog i privrednog života kao i priznatim ekonomskim analitičarima koji su kroz tematske rubrike, intervjue i lične stavove dali svoje mišljenje i potvrdili tezu da je izgradnja koridora 11 od krucijalnog značaja, odnosno da predstavlja zamajac budućeg privrednog razvoja Srbije. Ovaj, inače završni tekst na tu temu, ima zadatak da sublimira sva ta mišljenja i da izvuče određene zaključke.

Jednodušni stav svih naših sagovornika je da završenih 40,36 kilometara deonice LJig – Preljina predstavlja značajan segment u izgradnji auto puta od Beograda do Čačka na trasi koridora 11 koji će ne samo olakšati putovanje, već će i u potpunosti unaprediti i poboljšati život lokalnog stanovništva i znatno uticati na privredni i svaki drugi razvoj tih krajeva. Takođe, turistička ponuda čačanskog, užičkog i zlatiborskog kraja postaće znatno primamljivija stranim turistima. Drugim rečima, prema mišljenju svih naših sagovornika, izgradnja auto-puta Beograd – Čačak i koridora 11 je u celini priča koja prevazilazi saobraćajnu dimenziju.

Najveće benefite imaće lokalne samouprave i stanovništvo na trasi koridora 11. I što je najvažnije, novoizgrađena saobraćajna infrastruktura će pozitivno uticati na privredni razvoj gradova, pre svega Čačka, ali i drugih koji se nalaze na toj maršruti, jer će investitori intenzivnije razmišljati o ulaganjima u tom delu Srbije. Na taj način će se obezbediti priliv sredstava u kase lokalnih samouprava, otvoriće se nova radna mesta a mala i srednja preduzeća koja posluju u tim krajevima steći će velike privredne partnere koje će moći da opslužuju. Drugim rečima, izgradnja jedne tako važne saobraćajnice delovaće kao „mamac“ za privlačenje novih investicija.

Krajevi Srbije kroz koje se proteže koridor 11 prosperiraće i kada je reč o turizmu, s obzirom na to da će auto put do Čačka, stranim turistima na proputovanju kroz Srbiju, omogućiti da za kratko vreme posete turističke destinacije u okolini tog grada, pre svega Zlatibor, i da potom nastave putovanje. Treba računati i na one strane turiste koji se dosad, upravo zbog lošeg kvalitetnih puteva, nisu odlučivali da posete zapadnu Srbiju. To znači da izgradnja koridora 11 neće doneti benefit samo kroz nove investicije, otvaranje novih radnih mesta i veći priliv turista, već će zaustaviti migracije stanovništva iz tih krajeva.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, je i to što će očekivani rast standarda stanovništva izazvati i biološki bum, odnosno ljudi će se odlučivati da imaju više dece, što je izuzetno bitno za Srbiju sa demografske tačke gledišta. Izgradnja koridora 11 zaustaviće migracije sa područja zapadne Srbije. Jer kad ljudi koji žive u tim krajevima, pogotovo selima, shvate da će moći da računaju na zaposlenje i solidnu zaradu, odustaće onda od ideje da se presele u Beograd, ili u neki drugi razvijeniji deo Srbije. To će biti dobro i za državu ne samo zato što ti krajevi, posmatrano demografski, više neće propadati, već neće biti potrebno da se gradi dodatna infrastruktura, primera radi škole, obdaništa i slično u velikim gradovima u koje bi se oni doselili. Tamo gde se stvara nova saobraćajna infrastruktura i gde niču moderni auto putevi, tamo buja i privredni život. Upravo će se to desiti i u krajevima kroz koje će prolaziti koridor 11. U tom kontekstu posmatrano, završetak izgradnje deonice Preljina – LJig, zatim izgradnja auto puta Beograd – Čačak, kao i čitave trase koridora 11 predstavlja preduslov za ekonomski razvitak, kako lokalnih samouprava na trasi tog koridora, tako i cele Srbije .

Kao ogledni primer intenzivnog razvoja zahvaljujući izgradnji novih putnih deonica, može se navesti Koridor 10. Naime, sveobuhvatan privredni razvoj doživljavaju oni krajevi u Srbiji kroz koje prolazi Koridor 10, odnosno oni koji se nalaze uz reku Dunav. Ako, figurativno rečeno, Koridor 10 posmatramo kao telo, onda koridor 11 predstavlja krila privrednog razvoja Srbije. Izvesno je da posle izgradnje koridora 11 lokalne samouprave u zapadnoj Srbiji, odnosno Čačak, Užice, Čajetina… mogu da očekuju intenzivan privredni rast. Jer, ne samo da će se poboljšati saobraćajne veze između tih krajeva i Beograda, već će to neminovno dovesti i do povećanja stranih investicija, otvaranja novih fabrika i drugih proizvodnih pogona, priliva sredstava u kase lokalnih samouprava, povećanja zaposlenosti, rasta aktivnosti male privrede i trgovine.

Moglo bi se reći da su koridori 10 i 11 saobraćajnice koje upoređuju položaj i značaj Srbije, kako u geopolitičkom, tako i u privrednom smislu. izgradnja saobraćajne infrastrukture prvi je korak privrednog razvoja jedne zemlje. Ekonomski razvoj Sjedinjenih Američkih Država počeo je onog trenutka kada je počela da se gradi saobraćajna infrastruktura, odnosno železnice. Železnički saobraćaj je omogućio intenzivan i ravnomeran privredni razvoj što je SAD svrstalo među najrazvijenije i najbogatije zemlje sveta. Ako je razvijanje saobraćajne infrastrukture donelo ekonomski progres u Americi nema ni najmanje sumnje da će se isto dogoditi i u Srbiji. Stoga je gradnja saobraćajnih koridora od presudnog značaja za privredni oporavak Srbije.

Razvijanje saobraćajne infrastrukture je osnovni preduslov za razmišljanja u kom pravcu treba da se odvija privredni razvoj naše zemlje. Nesumnjivo je da će gradnja koridora 11 dovesti do priliva stranih investicija u krajeve kroz koje će prolaziti. Naime, strane investitore kada dolaze u neku zemlju interesuju samo dve stvari. Prva je da li im država garantuje neke olakšice, poput subvencija za otvaranje novih radnih mesta. Druga, i možda još važnija informacija koju strani investitori žele na vreme da pribave, odnosi se na stanje saobraćajne infrastrukture. Ako se kockice, kada je reč o te dve stvari, poklope, onda je za očekivati da se investitori odluče za ulaganje kapitala. To bi za zapadnu Srbiju bilo izuzetno bitno. Neizostavno bi došlo do privrednog oporavka gradova, pre svih Čačka koji je nekada bio u privrednom smislu izuzetno razvijen grad a mogao bi to opet da postane. Slična konstatacija važi i za Užice i Čajetinu.

Loša saobraćajna infrastruktura godinama je bila jedno od najvećih razvojnih ograničenja zapadne Srbije. I pored povoljnog geografskog položaja, raspoloživih prirodnih resursa i dostupnih kapaciteta za povećanje proizvodnje i izvoza, region nije uspeo da privuče veće investicije. Ulaganja, koja su ključni pokretač privrede, nisu bila dovoljna za razvoj lokalnih samouprava i opštine zapadne Srbije, osim sedišta okruga, još nisu iznad republičkog proseka. Izgradnja prve deonice koridora 11 od LJiga do Preljine višestruko je značajna, kako za građane i privredu, tako i za brži razvoj lokalnih samouprava. Realizacija infrastrukturnih projekata, bez sumnje, vodi napretku cele privrede doprinoseći ravnomernijem regionalnom razvoju zemlje. Izgradnja modernih saobraćajnica omogućava bolju povezanost, intenzivniji transport i trgovinu, smanjuje troškove i povećava produktivnosti svakodnevnog poslovanja, stvarajući uslove za veću konkurentnost. Područja sa razvijenom infrastrukturom i mrežom autoputeva, privlačnija su za strane investitore, izgradnju fabrika, otvaranje novih radnih mesta za lokalno stanovništvo, ali i kao turističke destinacije. Sve ovo podstiče veću uposlenost proizvodnih i uslužnih kapaciteta domaće privrede, što otvara dodatne mogućnosti lokalnih samouprava da realizuju različite razvojne projekte.

Moravički okrug zanimljiviji za investitore

Od četiri lokalne samouprave, koliko ih pripada Moravičkom okrugu, samo je Čačak, prema nivou razvijenosti, iznad republičkog proseka. Gornji Milanovac je u grupi opština čiji se stepen razvijenosti kreće od 80 do 100 odsto republičkog proseka, dok su Lučani i Ivanjica, sa 60 do 80 odsto republičkog proseka, u lošijoj poziciji. Izgradnjom auto-puta LJig – Preljina stvoreni su uslovi da i ovaj kraj privuče veću pažnju investitora, da Čačak kao centar okruga i jedan od gradova koji je prednjačio u razvoju privatnog preduzetništva, dalje napreduje i razvija industrijsku zonu. To će, kako se očekuje, ubrzati privredni rast ostalih opština ovoga kraja. Važno je da izgradnju glavne infrastrukture prati razvoj regionalne i lokalne saobraćajne mreže, jer to je preduslov za otvaranje preduzeća i razvoja preduzetništva. Trenutno je u Moravičkom okrugu aktivno 2.922 preduzeća i 7.743 preduzetnika, a najzastupljenije privredne aktivnosti su proizvodnja mašina, metalnih proizvoda i računarske opreme, prehrambena i hemijska industrija .

Sagovornici u istraživanju’]

Od 1. novembra prošle godine kada je objavljen prvi tekst o značaju izgradnje koridora 11 pa do ovog u najnovijem izdanju Danasa, sagovornici u našem istraživanju (nisu poređani hronološkim redom kako su tekstovi izlazili) bili su : Slobodan Jolović, načelnik Moravičkog okruga, Aleksandar Kemiveš, direktor Sektora za privredni razvoj Privredne komore Srbije, Zoran Drobnjak, vršilac dužnosti direktora Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Bratislav Jugović, urednik portala komentarpress.net kao i analitičari Branko Radun i Dragomir Anđelković.