Preduzeća odložila složenije procese modernizacije poslovanja

– Ipak, sa napretkom digitalizacije povećao se i digitalni jaz u Evropi. Među preduzećima u EU, 26 odsto nije investiralo u digitalnu transformaciju. NJima je potrebna veća podrška da bi održala konkurentnost i izbegla zaostajanje tokom privrednog oporavka. Na drugom kraju spektra, 61 odsto preduzeća u EU već je usvojilo napredne digitalne tehnologije. Takođe, 46 odsto firmi u EU navelo je da je tokom krize kovida-19 preduzelo mere za povećanje digitalizacije, u poređenju sa 58 odsto preduzeća u SAD. Pored toga, udeo preduzeća koja koriste napredne digitalne tehnologije veći je u SAD (66 odsto) nego u Evropskoj uniji (61 odsto) – navodi se u izveštaju i dodaje da će mnoge promene, poput pružanja usluga na daljinu, rada od kuće i onlajn sastanaka, po svoj prilici će ostati.

Za razliku od opštije digitalne transformacije, usvajanje novih naprednih tehnologija stagnira jer su preduzeća tokom krize odložila složenije procese digitalizacije. Udeo kompanija u EU koja u svom poslovanju primenjuju napredne tehnologije kao što su 3D štampa, robotika ili internet, ostao je uglavnom na sličnom nivou od 2020. godine, dostigavši 61 odsto u 2021.

– Tokom pandemije, digitalna transformacija je često bila presudna za opstanak preduzeća i ubrzala je transformaciju evropske privrede – rekao je potpredsednik EIB Rikardo Murinjo Feliks.

U prošloj godini Finska i Malta su bile dve najdigitalnije zemlje, a slede Danska, Austrija, Holandija i Švedska. Najuspešnije zemlje EU u pojedinim oblastima digitalizacije bile su sledeće: Češka po korišćenju naprednih digitalnih tehnologija, Finska po digitalnoj infrastrukturi i primeni formalnog strateškog praćenja poslovanja, koje je pokazatelj upravljačkih praksi, Austrija po usvajanju digitalizacije tokom pandemije korona virusa, Kipar po investicijama u softver i podatke i Švedska po ulaganjima u obuku zaposlenih.