Preduzetnice majke i dalje u podređenom položaju

To je samo jedan deo zahteva udruženja roditelja, majki i porodilja pre svih, nešto za šta su se godinama zalagali. Prema novom zakonskom rešenju, kako su objasnili u Vladi, porodilje više ne mogu primati naknadu manju od „minimalca“ koji je bio utvrđen pre početka porodiljskog odsustva, a svaka zaposlena žena, za vreme porodiljskog odsustva koje počinje 28 dana pre termina za porođaj do tri meseca života deteta, ostvarivaće tu naknadu.

„Ostvaren je neki pomak, ovo su prve konkretne izmene jer je do sada sve bilo na obećanjima. Nijedna žena više neće dobiti naknadu od 1.000 dinara na porodiljskom, ali se to odnosi samo na prva tri meseca nakon porođaja. Sve ostalo ostaje isto, obračunski period za visinu naknade ostaje 18 meseci, a nakon isteka ta tri meseca one će nekim ženama i dalje biti manje“, kaže za Danas Jasmina Mihnjak, urednica portala Bebac.

Ova izmena je, kako kaže Mihnjak, dobra vest za sve one žene koje nisu imale 18 meseci radnog staža, odnosno za sve majke koje su dobijale manje od minimalca.

„S druge strane, imamo mame koje su radile 12 meseci i imale plate od, na primer, 60.000 dinara i one će zbog obračuna od 18 meseci imati mnogo manju naknadu. Podržavamo da niko ne treba da dobije 1.000 dinara, ali s druge strane i mamama koje su radile 12 meseci i plaćale poreze ne bi trebalo smanjivati prosek obračunom od 18 meseci“, ističe Mihnjak i napominje da i međunarodna Konvencija o zaštiti materinstva kaže da taj period ne sme da bude duži od 12 meseci.

Najveća konkretna izmena ovim zakonom je, kako kaže, taj zagarantovani minimalac jer su ranije minimalac mogle da dobiju samo one majke koji imaju bar šest meseci staža, a sada to važi za sve.

Osim toga, Vlada je na poslednjoj sednici usvojila i izmenu da roditelji koji imaju bolesno dete ne moraju više da biraju između dve naknade – one za zaradu za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta i dodatka za pomoć i negu koje dete ima po osnovu invaliditeta.

Sada roditelji ove naknade mogu koristiti istovremeno. Za mame koje su poljoprivredne osiguranice obračunski period je smanjen sa 24 meseci koliko je bilo do sada na 18 meseci, koliko je za sve ostale porodilje.

Svim ženama koje su imale platu veću od tri prosečne zarade, naknada na porodiljskom bila je ograničena na ta tri proseka. U izmenjenom zakonu je i odredba koja kaže da će od 1. januara 2022. one koje imaju primanja na nivou od četiri ili pet prosečnih plata i plaćaju poreze i doprinose na to imati umesto tri prosečne zarade naknadu do maksimalnih pet prosečnih zarada.

Iako su izmene prvi korak, ostalo je još dosta toga što su majke tražile tokom poslednjih godina a da nije ispunjeno. Kao jednu od najvažnijih stvari Jasmina Mihnjak ističe smanjenje obračunskog perioda za naknadu sa 18 na 12 meseci.

„Naš predlog je bio i da se za mesece koje žena nije radila ne računa nula, nego da se računa za taj mesec minimalac kao što se obračunava naknada zarade kod trudničkog bolovanja i to je najpravednije rešenje jer onda niko ne dobija manje od minimalca, a žene koje su radile 12 meseci dobijaju punu naknadu“, napominje Mihnjak.

Osim toga, kako kaže, potrebno je da se reši i problem mama preduzetnica, odnosno da se i na njih odnosi ono što važi i za žene u stalnom radnom odnosu jer one nemaju pravo na porodiljsko ili odsustvo radi nege deteta već samo na ostale naknade po osnovu rođenja deteta.

„Svrstane su u potpuno drugu kategoriju i tu su im umanjene naknade zarade za još jedan koeficijent, tokom odsustva nisu im plaćeni porezi i doprinosi i za treće dete nemaju pravo na dve godine odsustva kako imaju ostale mame“, ističe naša sagovornica.

Mihnjak kaže da su tokom razgovora o svim ovim izmenama sa premijerkom Anom Brnabić dobili njeno obećanje da će se pozabaviti time jer se Vlada inače zalaže za podsticaj preduzetništva.

„Još na prvom sastanku kod premijerke skrenuli smo pažnju i na to da trudnicama kasni naknada na trudničkom bolovanju što je trebalo da bude rešeno izmenama zakona i da stupi na snagu 1. juna. Pisali smo Ministarstvu zdravlja koje je nadležno, ali ne znamo šta se dešava, nemamo odgovor od njih“, ističe Jasmina Mihnjak.