Preduzetnicima potrebni alternativni izvori finansiranja

Uprkos tome, u kreiranju domaćeg proizvoda ta preduzeća učestvuju sa skromnih 32 odsto, dok u državama poput Mađarske, Hrvatske i Češke stvaraju između 50 i 60 odsto BDP-a. Ovi podaci izneti su na prezentaciji USAID Projekta za bolje uslove poslovanja.

Prema proceni koju je iznela Sandra Rodić, ekspert za razvoj finansijskog tržišta, usvajanjem zakona o nebankarskim finansijskim institucijama bi se stvorili uslovi da se u privredu „upumpa“ oko 870 miliona evra mikrokredita, što bi doprinelo otvaranju više od 100.000 radnih mesta i sve to u periodu od četiri godine. Ona je ukazala i na podatak Evropske investicione banke (EIB) prema kojem se na svakih 100 miliona evra uloženih u mikro, mala i srednja preduzeća BDP direktno povećava za 150 miliona. Odgovor na pitanje: Šta sputava brži razvoj „malog biznis“ dali su predstavnici 1.000 preduzeća, koji su učestvovali u anketi USAID BEP.

– Najveći procenat anketiranih preduzetnika, odnosno 87 odsto njih, potvrdili su da se u pokretanju biznisa oslanjaju isključivo na sopstvene izvore finansiranja. Na drugom mestu su banke, a na trećem finansijska podrška porodice i prijatelja. Činjenica je, takođe, da je Srbija bankocentrična država i jedina u Evropi u kojoj se privreda finansira, gotovo isključivo, zaduživanjem kod komercijalnih banaka, koje čine više 90 odsto finansijskog sektora, dok u državama EU taj procenat kreće od 60 do 80 odsto. Problem je što bankarski sektor ne prepoznaje kao potencijalne klijente start-ap firme, socijalno preduzetništvo, kao i mikro i mala preduzeća, pa zato ni bankarski proizvodi nisu prilagođeni tom segmentu privrede. U tome treba tražiti i glavni uzrok skromnijeg učešća MMSP u privrednom rastu Srbije nego što je to slučaj u zemljama iz neposrednog okruženja – tvrdi Dragana Stanojević, direktorka USAID Projekta za bolje uslove poslovanja.

Uz opasku da sa 324.000 registrovanih preduzetnika, što je 4,5 odsto u odnosu na ukupan broj stanovnika, Srbija ne zaostaje za evropskim prosekom, Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu istakao je, kao obeshrabrujući, podatak da MMSP učestvuju u ukupnom izvozu sa 40 odsto, dok se u razvijenim državama taj udeo kreće od 60 do 70 odsto.

– Za razliku od Srbije u većini evropskih država uspešno funkcionišu mikrofinansijske institucije, poput štedno-kreditnih zadruga i drugih vidova finansiranja malih i srednjih preduzeća. Kao argument protiv formiranja takvih institucija navodi se visok rizik njihovog poslovanja što se ne može prihvatiti kao obrazloženje jer bi u tom slučaju i poslovanje banaka moglo da se proglasi rizičnim. Ističe se, takođe, da ove institucije nude pozajmice sa visokim kamatama a pritom se zaboravlja da mikro preduzeća sa dva do tri zaposlena ne mogu ni da konkurišu kod komercijalnih banaka za dobijanje kredita – kaže Arsić i dodaje da su se stekli makroekonomski uslovi za usvajanje zakona o nebankarskim finansijskim institucijama.

I Radojka Nikolić, glavna urednica magazina Biznis i Ekonometar tvrdi da je sada pravi trenutak za donošenje zakona o mikrofinansiranju. „Ispunjena su tri važna uslova: makroekonomske prilike su povoljne, godina preduzetništva 2016. ohrabrila je mnoge da započnu sopstveni biznis, a i trend regionalnog povezivanja preduzetnika postaje sve snažniji“.

Učesnici ovog skupa složili su se u konstataciji da je usvajanje dva zakona (o nebankarskim finansijskim institucijama i o alternativnim investicionim fondovima), neophodan korak ka stvaranju regulatornog ambijenta koji će pored bankarskih kredita omogućiti funkcionisanje i alternativnih finansijskih instrumenata, poput mikrokreditnih institucija, crowd-funding finansiranja, preduzetničkog (tzv. venture) kapital…