Prehrambeni proizvodi za potrošače prvog i drugog reda

Ovaj potez je usledio nakon pritisaka članica EU iz Centralne i Istočne Evrope koji su se žalili na škart hranu. Brisel je saopštio i da se radi na metodologiji za testiranje kvaliteta hrane, a da bi kasnije na meti mogli da budu i drugi proizvodi, poput hemijskih preparata za domaćinstvo. „Komisija će pojačati borbu protiv različitog kvaliteta hrane. Izmenili smo i direktivu o nepoštenoj trgovinskoj praksi kako bismo jasno stavili do znanja da je različit kvalitet hrane, zavisno od tržišta na koje se plasira, zabranjen. Time će nacionalne vlasti dobiti oruđe koje su tražili da stanu na kraj toj nelegalnoj praksi. Podsetiću na izjavu predsednika EK Žan-Klod Junkera, koji je poručio da ne postoje građani EU druge klase“, izjavila je na konferenciji za novinare evropska komesarka za pravdu i potrošače Vera Jurova. U govoru o stanju Unije Junker je, 13. septembra 2017, naglasio da ne želi da prihvati činjenicu da se u nekim delovima Evrope potrošačima prodaje hrana slabijeg kvaliteta iako su pakovanje i brend identični.

Rezultati istraživanja, koje su sprovele vlade iz Centralne i Istočne Evrope, pokazali su da multinacionalne kompanije prodaju tzv. novim članicama EU proizvode sa manje kvalitetnim sastojcima a u istim pakovanjima i sa istim brendom kao u Zapadnoj Evropi. To je naišlo na oštru kritiku lidera članica sa istoka EU. Tako je, recimo, bugarski premijer Bojko Borisov, taj problem okarakterisao kao „aparthejd“, dok je jedan zvaničnik mađarske vlade prokomentarisao da je to „najveći skandal zabeležen u skorijoj prošlosti“. Kada je skandal izbio, Komisija je u prvom trenutku saopštila da nije kompetentna za kvalitet hrane, već samo za njenu bezbednost. Pravo industrije prehrambenih proizvoda da koristi različite sastojke koji zadovoljavaju različite nacionalne ukuse iskorišćeno je kao opravdanje. Međutim, čini se da je politički pritisak članica iz Centralne i Istočne Evrope ubedio Komisiju da promeni stav, dajući članicama pravo da „škart“ hranu označe kao nelegalnu.

Istraživanja sprovedena na tržištu Istočne Evrope pokazala su da su mnogi proizvodi slabijeg kvaliteta nego oni koji se pod istim brendom i u istom pakovanju nude „starim“ članicama EU. Češki državni sekretar za evropske poslove Aleš Hmelar ocenio je predlog Evropske komisije kao veliki korak napred. Međutim, češka evroposlanica Olga Sehnalova, koja se protiv različitog kvaliteta hrane bori od 2011, smatra da o predlogu EK mora detaljno da se razgovara sa nadzornim organima i da, pre svega, treba da bude razjašnjen. „Prema oceni Evropske komisije, pravo trgovca da prilagodi proizvod iz tzv. legitimnih razloga, poput dostupnosti sirovina i preferencija potrošača, treba da ostane. Moramo da rešimo sve dileme koje bi mogle da izazovu nezadovoljstvo među potrošačima. Ako proizvodači žele da izmene sastojke u nekom od proizvoda, onda to mora da bude savršeno jasno stavljeno do znanja i potrošačima“, upozorila je Sehnalova i dodala da to neće biti laka debata.

Uskoro i deterdženti za veš pod lupom

Na pitanje portala EURACTIV da li se zabrana odnosi samo na hranu, ili i na druge proizvode, evropska komesarka za pravdu i potrošače Vera Jurova objasnila je da se krenulo od hrane i da će metodologija za testiranje proizvoda biti gotova u maju. „Svaka od članice će odlučiti kako će koristiti tu metodologiju – verovatno će taj posao biti poveren organizacijama potrošača. Metodologija bi trebalo da bude testirana u drugoj polovini 2018. a sve troškove će pokriti EU. Nakon što završimo sa prehrambenim proizvodima, od istraživačkog centra ću zatražiti da uradi metodologiju i za ispitivanje deterdženta za veš“, poručila je Jurova.