Prekid ruskog gasa Evropsku uniju gura u recesiju

I to dva procentna poena je preneto iz prošle godine kada se tokom proleća i leta evropska ekonomija oporavljala od prethodne pandemijske godine.

Neke od najvećih evropskih ekonomija neće ni dve godine nakon početka pandemije da se vrate na pretpandemijski nivo.

To se pre svega odnosi na Nemačku, industrijski centar Evrope, kojoj se predviđa ove godine rast od tek 1,6 odsto što neće biti dovoljno da se nadoknadi pad iz 2020.

Naravno, jedan od najvažnijih faktora koji utiču na ovako lošu prognozu je rat u Ukrajini koji osim negativnih efekata na privredu unosi i ogromnu količinu neizvesnosti. Italija bi ukoliko se ostvari rast od 2,4 odsto tek došla na nivo s kraja 2019. godine, dok Španija ni sa prognoziranih četiri odsto ove godine neće nadoknaditi užasan pad iz 2020. godine.

Prema prognozama Evropske komisije deluje da će i ovu krizu ili barem ovu godinu nešto bolje proći Centralna i Istočna od Zapadne Evrope. Opet, dve ekonomije koje će po svemu sudeći imati najveći privredni rast ove godine su Portugal sa 5,8 odsto i Irska sa 5,4 odsto.

Glavni udarac evropskoj ekonomiji zadaje rast cena energije i sirovina. Treba podsetiti da je poskupljenje energije počelo mnogo pre krize u Ukraijini, još početkom 2021. godine. Ona su i glavni generator inflacije koja je u aprilu dostigla 7,5 odsto, najviše u istoriji Evropske monetarne unije, odnosno evra.

Neizvesnost u pogledu toka i trajanja sukoba u Ukrajini uzrokuje i neizvesnost u ekonomskim kretanjima, pa je Evropska komisija napravila i dva alternativna scenarija koja obuhvataju pogoršanje situacije sa snabdevanjem energentima, a pre svega gasom.

U nepovoljnom scenariju predviđa se rast cena nafte i gasa za 25 odsto iznad procenjenog nivoa u osnovnom scenariju na bazi kog su date projekcije privrednog rasta u EU.

U tom slučaju BDP sveta bi bio manji za jedan procentni poen, a Evropske unije bio bi manji za dodatnih 1,25 odsto, odnosno pao bi na svega oko 1,5 odsto u ovoj godini, a bio bi smanjen za pola procentnog poena u narednoj godini.

Drugi scenario obuhvata mnogo dramatičniju situaciju u kojoj se dolazi do ozbiljnih prekida u isporukama gasa iz Rusije. U tom slučaju uz pretpostavku ograničenih mogućnosti za zamenu ruskog gasa drugim energentom, uz rast cena nafte, BDP EU bi bio smanjen za cela 2,5 procentna poena, odnosno Unija bi završila godinu na ivici recesije, samo dve godine od recesije izazvane koronom.

Gde je Evropa gde smo mi

EK je smanjila projekcije i za zemlje regiona. Skoro sve zemlje imaće veći rast od prosečnog rasta EU, ali čini se da će ove godine najviše biti pogođena Bugarska kojoj se prognozira svega 2,1 odsto ove godine i Češka sa 1,9 odsto. S druge strane Srbija, Hrvatska i Crna Gora trebalo bi da zabeleže ekonomski rast od 3,4 odsto, a Mađarska 3,6 odsto.