Prekid ruskog gasa koštao bi svakog Nemca po 1.000 evra

Ipak, realizacija plana biće odložena, jer kako je juče izjavio portparol Kremlja Dmitrij Peskov naplata plavog energenta u ruskoj valuti neće početi ove nedelje zbog „tehničkih razloga“.

Kako bilo, članice G7, grupe najrazvijenijih zemalja sveta u kojoj su SAD, Japan, Kanada, Ujedinjeno Kraljevstvo, Italija, Francuska i Nemačka složile su se da bi plaćanje u rubljama bilo „jednostrano kršenje ugovora“ i da neće učiniti kako je od njih Moskva tražila. Ovo je podržala Evropska unija na koju se u stvari najviše odnosi ova odluka Rusije.

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, rekao je juče da Moskva razmatra plan akcije u slučaju da evropske strane odbiju gasne ugovore sa Rusijom.

Zapadne zemlje su pozvale kompanije da ne plaćaju Rusiji za gas u rubljama, dok Rusi kažu da će gas moći da dobiju samo ako plate u rubljama. Ako ne, „očigledno nećemo isporučivati gas besplatno“, poručio je Peskov dan ranije, pre nego što je objavljeno da iz tehničkih razloga naplata u rubljama ipak neće početi danas.

S obzirom da obe strane deluju uporne u svom stavu, ekonomisti su se bacili na projekcije koliko bi to moglo da košta Evropu, a posebno Nemačku kao lokomotivu evropske industrije i veoma zavisnu od ruskog gasa, ako na kraju ruski gas stvarno prestane da teče na zapad.

Od oko 370 do 400 milijardi kubika gasa koliko EU potroši godišnje, oko 40 odsto stiže sa ruskih gasnih polja gasovodima Severni tok 1, Jamal preko Poljske, preko Ukrajine i Turskim tokom. Evropa uvozi i oko 25 odsto nafte iz Rusije, ali plaćanje nafte nije bio deo Putinovih zahteva iako su za Rusiju godišnji prihodi od prodaje nafte dvostruko veći od prihoda od prodaje gasa.

Prema projekciji investicione banke Goldman Saks potpuno isključenje dotoka gasa iz Rusije smanjilo bi rast evrozone za 2,2 procentna poena. Najveću štetu bi pretrpele privrede Nemačke koja bi pala za 3,4 poena i Italije sa smanjenjem od 2,6 poena. Samo rast cena gasa bi uticao na BDP evrozone sa 0,6 poena.

Dugoročno, sve češće se pominje pojam stagflacije koji karakterišu visoka inflacija i slab privredni rast.

Nekoliko ekonomskih analitičara sa portala Voxeu.org napravilo je projekciju efekata redukcije gasa na nemačku privredu. Od ukupne potrošnje energije u Nemačkoj 30 odsto dolazi iz Rusije.

U slučaju „gasnog šoka“, odnosno smanjenja isporuka gasa za trećinu oni su projektovali gubitak BDP-a od 2,3 procentna poena. Drugim rečima, svakog stanovnika Nemačke ovo bi koštalo oko 1.000 evra.

Nemačko udruženje energetskih kompanija pozvalo je vladu da izda rano upozorenje na energetsku krizu.

Prema nemačkom zakonu to je prvi korak, dok je treći korak isključivanje industrije da bi se zaštitila domaćinstva.

Iz vlade su odgovorili da u ovom trenutku nema potrebe za tako nečim.

Koliki efekat bi zavrtanje slavine na gasovodima imalo na evropsku privredu zavisi pre svega od toga koliko energije mogu da računaju iz alternativnih izvora.

EU je u drugoj polovini prošle, a posebno prvoj polovini ove godine već smanjila uvoz gasa iz Rusije, sa 40 odsto na 20-30 odsto ukupne potrošnje. U ovom trenutku uvoz utečnjenog prirodnog gasa (TNG) premašuje uvoz ruskog gasa.

Prema podacima Brojgel instituta od početka godine najmanji nedeljni uvoz TNG iznosio je 2,76 milijardi kubika, a najveći nedeljni uvoz gasa iz Rusije iznosio je 2,68 milijardi kubika. U pojedinim nedeljama od početka godine uvoz TNG bio je i tri puta veći od uvoza iz Rusije.

Međutim, situacija je takva da su kapaciteti za uvoz utečnjenog gasa ograničeni. Iako Evropa planira da izgradi još 26 terminala za prijem TNG-a na te kapacitete mogu da računaju tek za dve godine.

SAD su najavile da će isporučiti dodatnih 15 milijardi kubika TNG EU ove godine, ali to je dovoljno da zameni dosadašnji uvoz TNG iz Rusije i predstavlja svega 10 odsto ukupnog uvoza gasa iz ove zemlje.

Takođe, 70 odsto TNG na svetskom tržištu prodaje se dugoročnim ugovorima, dok je 30 odsto na spot tržištu.

Pretnju Rusije da će prestati sa isporukama gasa Evropi ukoliko ne dobiju rublje za njih, mnogi vide kao blef. Pre svega zato što nema suštinske razlike u tome da li će evropske kompanije prvo za svoje evre kupiti rublje od neke ruske banke pa onda platiti Gaspromu ili odmah platiti Gaspromu u evrima.

S druge strane, Evropa je od početka krize platila Rusiji za energente, prema nekim procenama oko 15 milijardi evra, tako da zapadni analitičari vide ovaj zahtev Rusije kao autogol.

Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije objašnjava da je za razliku od nafte i uglja koji mogu da se nabave drugde, gas problem ponajviše jer nema potrebne infrastrukture da se doprema od nekog drugog snabdevača.

„Problem gasa je dakle privremen. Autori analize efekata prekida isporuka gassa na Nemačku cene da je najviša cena eventualnog prekida snabdevanja ruskim energentima oko tri odsto BDP-a.

To je manje nego trošak epidemije. Oporavak bi trebalo da bude brz prelaskom na druge izvore energije i promenama u tehnologiji i u proizvodnoj strukturi„, kaže on.

Posledice po druge zemlje na Zapadu su znatno manje. S druge strane, posledice po zemlje u ruskom susedstvu koje trguju mnogo sa Rusijom bi bile veće, zaključuje Gligorov.