Foto: Privatna arhivaNeverovatno je da niko ne vidi šta sledi nakon nedavnog preuzimanja aerodroma „Konstantin Veliki“ od strane države, izuzev ako sve to tako i treba da bude.
Jedna od posledica verovatno će biti povećanje aerodromskih taksi, što će ne samo dovesti u pitanje ostanak postojećih avio-kompanija na niškom aerodromu, već biti pogubno po nacionalnu avio-kompaniju Er Srbija – ocenjuje za Danas Bojan Avramović, direktor Regionalne razvojne agencije Jug, koja kroz studije i elaborate uređuje poslovanje „Konstantina Velikog“ i određuje cene aerodromskih usluga.
Avramović bi mogao da bude razrešen direktorske funkcije već sutra, na sednici Skupštine RRA Jug, što je predložio Grad Niš. Za njegovu, kao i smenu sada već bivšeg direktora niškog aerodroma Vladice Đurđanovića, u protekle dve godine više puta se zalagala i ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović. Ona i njeno ministarstvo su poslovnu ekspanziju, koju niški aerodrom beleži od 2014, pripisivali pre svega politici i investicijama Vlade, a Đurđanoviću i Avramoviću zamerali preveliku autonomnost u poslovanju. Posebno „problematičnom“ smatrali su njihovu odluku o putničkim taksama od svega tri evra, koja je rezultirala cenama avionskih karata do evropskih destinacija i od samo deset evra, te povećanjem broja putnika u poslednje četiri godine sa 1.300 na 331.000.
* Zašto smatrate da bi pretpostavljene više aerodromske takse u Nišu ugrozile Er Srbiju?
– Povećanje taksi nije pretpostavljeno, već je jasno preporučeno još početkom 2017. u mišljenju o studiji RRA Jug o proširenju kapaciteta niškog aerodroma do 2022, koje je potpisala ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović. U tom dokumentu je ocenjeno da poslovanje niškog aerodroma sa „ekstremno niskim cenama usluga“ predstavlja „nelojalnu konkurenciju Er Srbiji na linijama na kojima je stabilizovala rad“ i da doprinosi „urušavanju sistema vazdušnog saobraćaja Srbije“.
Dakle, očekivano povećanje aerodromskih taksi verovatno neće izazvati reakciju Viz era – on već leti iz Beograda i nastaviće da leti i iz Niša. Ali, Rajaner će verovatno otići sa niškog na beogradski aerodrom, jer je kontramera koju ta kompanija u praksi primenjuje u slučaju pogoršanja ugovorenih uslova poslovanja na bilo kom aerodromu – obustava saobraćaja. Ukoliko Rajaner bude došao u Beograd, uradiće ono što je već uradio, recimo, u Sofiji ili Frankfurtu – baziraće tri do pet aviona na aerodromu, otvoriće odjednom 20 do 30 linija i u trenutku će imati kapacitet od 1,5 do dva miliona sedišta. Na taj način će konkurisati najisplativijim linijama Er Srbije – za Cirih, Beč, London, Minhen, Frankfurt…, i štetiti poslovanju te kompanije. Dakle, ovo što je država uradila je dovođenje mečke – koja je bila u Nišu, 250 kilometara daleko od kuće, na sam kućni prag. Kao da neko namerno, kroz dovođenje najveće konkurencije, hoće da ugrozi Er Srbiju.
Pritom, Rajaner i Izi džet su najveći operateri na evropskim aerodromima kojima upravlja Vansi erport, koji je marta ove godine postao koncesionar beogradskog aerodroma, i oni imaju fantastične poslovne odnose. Sigurno je da Vansi, koji upravlja aerodromima u Beogradu Prištini, nema nameru da doprinese opstanku niškog aerodroma, a ni Er Srbije. Naprotiv, Vansiju je u interesu da ima i Rajaner u Beogradu i monopol u Srbiji, a sve to nije moglo da se desi dok god smo mi u Nišu vodili drugačiju poslovnu politiku.
* A kakvi su bili vaši i Đurđanovićevi planovi o niškom aerodromu?
– Drugačiji. Imali smo ideju da broj putnika dovedemo do skoro milion, pa da onda aerodrom ponudimo u koncesiju. Druga ideja je bila da se niški aerodom dokapitalizuje na berzi, tako da 75 odsto ostane u vlasništvu grada, a 25 odsto proda akcionarima. I jedna i druga ideja bi dovele do dalje poslovne ekspanzije aerodroma, daleko većih poreskih i drugih prihoda u budžetima Grada i Republike, zapošljavanja na hiljade radnika… Takvi planovi bili su na korist i Niša i Srbije i nisu se oslanjali na novac iz bilo kog budžeta.
Već smo uspeli da postignemo da sa što manje para iz budžeta grada Niša napravimo poslovni model koji će da funkcioniše, te da niški aerodrom posle 30 godina ne mora da se subvencioniše, već da postane samoodrživ. Pre nego što ga je država prošlog meseca besplatno preuzela, završavali smo pregovore i markirali nove linije iz Niša – do Atine, Pariza i Istanbula, koje bi trebalo da realizuju Viz er, Rajan er i Turkiš erlajns. Godinama smo razgovarali i sa Eurovingsom, lou-kost kompanijom Lufthanze, kako bi otvorila linije iz Niša. Nakon preuzimanja Aerodroma, nema nikakvih informacija da se na tome i dalje radi. Nema ni novih linija, ni daljeg povećanja broja putnika, ni novih investicija.
* Ministarka Mihajlović, međutim, tvrdi da će država nastaviti značajno da investira u niški aerodrom, u koji je od 2014. već uložila 9,8 miliona evra, od kojih 3,6 miliona evra predstavlja direktno ulaganje.
– Takve tvrdnje su potpuno netačne. Država od 2014. godine u niški aerodrom nije investirala ni dinar i to jasno pokazuju svi njegovi finansijski izveštaji. Izuzetak je donacija Direktorata civilnog vazduhoplovstva, u decembru 2017. godine, u iznosu od 10 miliona dinara, namenjena unapređenju bezbednosti Aerodroma, koja je data nakon što je Aerodrom uplatio Direktoratu skoro 20 miliona dinara za tu namenu kroz nekakve takse za unapređenje bezbednosti vazdušnog saobraćaja, tako da je pitanje koliko je i to donacija. Takođe, aerodrom „Nikola Tesla“ nam je dao opremu koja je knjigovodstveno rashodovana i koja nije bila nova, tako da joj vrednost nije bila velika, i to najčešće na uslugu, a ne u vlasništvo. Pružio nam je i značajnu stručnu pomoć, koja se verovatno može iskazati nekakvim finansijskim iznosom, ali je po meni nemerljiva, na čemu smo zahvalni.
* Koliko su tačne ocene da je država požurila da preuzme upravljanje nad „Konstantinom Velikim“ odmah nakon davanja koncesije Vansi erportu, s obzirom na rast broja putnika u Nišu?
– Mislim da je Ministarstvo saobraćaja potpuno ishitreno i nepotrebno uvuklo Vladu Srbije u problematično preuzimanje vlasništva lokalne samouprave. Lično ne mogu da prihvatim konstataciju da je ovakvo bahato „preuzimanje“ rezultat zahteva Vansija. Pa, ovog trenutka iz glave ću nabrojati najmanje tri načina kojim je država mogla da kontroliše rast broja putnika do mere koja neće štetiti koncesionom ugovoru sa Vansijem, i da elegantno izbegne sve ove probleme. Zar mislite da je Francuzima prijatno da budu u centru ovakvih događaja? Verujte mi da nije. Ovo je samo jedna u nizu brljotina Zorane Mihajlović kojih smo se nagledali u poslednjih godinu dana, a mislim da ćemo to gledati još neko vreme. Ali to nije bio moj problem ni tada, a ni sada.
Smena i ostavka
Za odluku o razrešenju Bojana Avramovića sa funkcije direktora, po Statutu RRA Jug, trebalo bi da glasa najmanje 70 odsto od ukupnog broja članova Skupštine RRA, kojih je 19.
– Mada je zbog potrebnog broja glasova potpuno neizvesno da li će odluka o mojoj smeni uopšte biti doneta, razmišljam da podnesem ostavku. Besmisleno je da ostanem na toj funkciji jer sam se kao direktor potpuno razišao sa Republikom i Gradom po pitanju statusa, poslovnog modela i budućnosti Aerodroma Niš, koji je bio jedan od najvažnijih kapitalnih projekata RRA. Ja sam pre svega Nišlija, a tek posle član SNS-a… verovatno bivši – kaže on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
