Premije ne po kilogramu, već po hektaru pšenice

U očekivanju nove vlade, Udruženje za poljoprivredu Privredne komore Srbije ovih je dana javnosti predstavilo svoj predlog mera agrarne politike u 2007. godini koji sadrži značajne novine u odnosu na agrarnu politiku koju je vodilo prethodno ministarstvo poljoprivrede.
– Model agrarne politike koji smo predložili predviđa, između ostalog, subvencioniranje većeg broja biljnih kultura nego što je to do sada bio slučaj. Takođe se predlažu promene u načinu isplate premija za mleko, uzgoj priplodnog podmlatka i utovljenu stoku. Ključnu novinu u ratarstvu predstavljao bi prelazak sa premiranja biljnih kultura po kilogramu, na plaćanje po hektaru. Istovremeno bi se u stočarstvu premiranje po litru zamenilo premijama po grlu. Cilj je, dakle, da se postepeno uvedu mere agrarne politike identične onima koje se sada primenjuju u Evropskoj uniji – objašnjava Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS

U stočarstvu plaćanje po grlu

Udruženje za poljoprivredu PKS predlaže da se premije za mleko isplaćuju po priplodnoj kravi – u ravničarskom području deset hiljada dinara a u brdsko – planinskom 12.500 dinara. Proizvođačima koji imaju pet i više muznih krava i tržištu isporučuju više od tri hiljade litara mleka mesečno, premija bi se uvećavala za 25 odsto. U ovčarstvu i kozarstvu isplaćivala bi se premija od 600 dinara po grlu. Alternativa ovom predlogu je da se premija za mleko isplaćuje u iznosu od 3,6 dinara po litru mleka ekstra klase, a tri dinara po litru za ostale klase. Za steone junice plemenitih rasa, uzrasta od 15 do 18 meseci i težine oko 400 kilograma i testirane priplodne bikove predlaže se premija od 150 evra godišnje. Odobravale bi se i premije za utovljenu stoku i to junad sa težinom od 480 do 550 kilograma u iznosu od 100 evra godišnje, a za jagnjad težu od 30 kilograma 30 evra godišnje.

Komora predlaže da se ponovo uvedu premije za pšenicu u visini od dve hiljade dinara po hektaru. Za suncokret bi se isplaćivale premije u iznosu od tri hiljade dinara (uz uslov da se ostvari prinos prinos veći od 2,2 tone po hektaru ), a na svaki hektar pod sojom, uz prinos veći od 2,5 tona, isplaćivale bi se četiri hiljade dinara. Uzgajivači šećerne repe mogli bi računati na dve hiljade dinara po hektaru, dok bi premija za uljanu tikvu i uljanu repicu ( za prinos od 2,2 tone ili veći ) bila na nivou od sedam hiljada dinara. Predlaže se i subvencioniranje kvalitetnog sortnog semena pšenice u iznosu od 10 hiljada po hektaru, dok bi se za seme soje, krmnog bilja i krompira isplaćivalo po 8 hiljada.
Predlagači smatraju da treba i dalje podsticati izvoz poljoprivrede, najmanje u visini od 10 do 15 odsto vrednosti planiranog izvoza. Gorući problem našeg agrara, nedostatak novca kod primarnih poljoprivrednih proizvođača, mogao bi se ublažiti regresiranjem još uvek visokih kamata na kredite koje banke odobravaju poljoprivrednicima.
– Ostavljena je mogućnost da se model premiranja po kilogramu ili litru zadrži još godinu ili dve koliko je potrebno da se izvrši tehničko usklađivanje standarda i propisa, kao i da se obezbede sredstva za to u agrarnom budžetu. U Ministarstvu poljoprivrede u toku je rad na novim merama subvencionisanja poljoprivrede i detaljnim troškovnim kalkulacijama predloženog koncepta – ističe Prostran.