Premijer najavljuje obračun sa „nekim ljudima“ koji dižu cene: Šta BIA ima sa skupoćom i maržama?

Vučević je poručio da se istražuje ko sve učestvuje u nadogradnji cena na rafovima.

„Želimo da pokažemo narodu da to nije politika Vlade, da ne psuju predsednika ili Vladu kada vide da nešto košta ovoliko ili onoliko, već da znaju da iza toga stoje neki drugi ljudi“, objasnio je premijer u obraćajnju povodom 100 dana rada Vlade Srbije.

Vučević je naglasio da će se u tu akciju uključiti i Narodna banka Srbije (NBS), kao i Bezbednosno-informativna agencija (BIA).

„Srbija jeste prihvatila tržišnu privredu, ali tržišna privreda nije anarhija i ona ima pravila, nije to bezobalno područuje. Ne morate da zaradite 100 novaca, možete da zaradite 80 novaca. Da vidimo mi ko se uvek tu umeće između onih koji proizvode i onih koji prodaju, ko pravi te dodatke na cene koje na kraju građani plaćaju, i ko hoće da ponište sve ono što kao država radimo na makroekonomiji“, naglasio je on.

Vučević je poručio da nije u redu da oni podižu cenu tri, pet ili sedam puta.

„Neko, gledajući sopstvene interese, ne vodi računa o građanima. Mi smo odgovorni za građane Srbije, ne za velike trgovačke lance i posrednike. Imaju oni pravo da rade i pravo na profit, ali ne na ekstraprofit“, upozorio je on.

Ostaje nejasno na koga su se ove „pretnje“ premijera tačno odnosile i na koji način bi država mogla da utiče na stanje na tržištu.

Ipak, ovo nije prvi put da se država meša u stanje na tržištu, jer smo prošle godine imali akciju „Bolja cena“, u kojoj je država ograničila cene desetina namirnica.

Ministar trgovine Tomislav Momirović rekao je tada da je ova akcija sveobuhvatni napor i trgovaca i države.

„Svi se odriču dela zarade. Živimo u tržišnoj ekonomiji, nema zabrana i nikoga ne teramo na nešto. Uveren sam da se neće desiti da drugi proizvodi poskupe na uštrb ovih“, rekao je on tada.

Iako se čini da su trgovci izašli u susret državi i građanima, kao i da se država bori za što niže cene u marketima, činjenica je da je prethodnih godina većina velikih trgovinskih lanaca podigla svoje marže, dok su u 2023. godini marže pojedinih išle i do gotovo 45 odsto.

To je potvrdio i izveštaj koji je u septembru prošle godine predstavila guvernerka NBS Jorgovana Tabaković, u kom se vidi da su u prethodne četiri godine marže maloprodajnih trgovinskih lanaca povećane za 36,6 odsto.

Kako je Danas nedavno pisao, profit trgovaca već godinama je predmet rasprava, posebno jer je ostvarivan i u uslovima visoke inflacije, zbog čega je  rast cena delom pripisivan i „naduvavanju“ trgovačkih marži.

Takođe, nedavno smo imali slučaj kada je Komisija za zaštitu konkurecije u Srbiji praktično odobrila monopol na tržištu kafe, nakon čega smo od 1. jula imali poskupljenje ovog proizvoda. Ista Komisija prešla je i preko podizanja cena sva tri mobilna operatera u našoj zemlji, uz objašnjenje da nije bilo tajnog dogovaranja i da zakon nije prekršen.

Dakle, čini se da su mehanizmi koji treba da štite krajnje potrošače, do sada uglavnom bili na strani „velikog profita“, pa se postavlja pitanje koliko su najave premijera iskrene.

Ekonomista Dragovan Milićević za Danas objašnjava da se formiranje cena u trgovini na malo sastoji od proizvođačke cene, marže veletrgovca, marže maloprodaje i PDV-a.

„U sistemu slobodnog formiranja marži za bilo kakve intervencije države nema mesta, jer je prokolamovala načelo slobodnog formiranja cena, osim za određene kontrolisane proizvode gde su marže limitirane“, navodi on.

Srpsko tržište je, kako dodaje, cenovno i organizaciono deformisano.

„Ne vidim razlog da se BIA uključuje u ove poslove osim ako ne postoji osnovana sumnja da se značajan deo trgovine odvija nelegalnim i neevidentiranim kanalima. Takođe, i ako se roba iz nelegalnih tokova pretvara u legalno, to je onda posao za institucije“, smatra Milićević.

On ne vidi ni razlog da se NBS uključuje u ovu akciju.

„Prema Zakonu o NBS, njena aktivnost nije ni u kom slučaju vezana za sektor trgovine i politiku marži. Ako je premijer mislio na sređivanje tokova i uspostavljanju pravila igre u ovoj oblasti onda ima smisla“, kaže naš sagovornik.

On dodaje da je prostor za nelegalne tokove ogroman.

„Koliko poslodavaca isplaćuje zarade radnicima mimo zakona na ruke, na koje ne plaća poreze i doprinose čime istima umanjuje osnovice za buduće penzije. Šta mislite da li prosečna plata u kompaniji koja pravi veliku dobit treba da bude 60 ili 70 hiljada. Sigurno da ne treba“, naglašava Milićević.

Predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović naglašava da nam nisu potrebni ni NBS ni BIA da bi se otrkrilo „zašto su cene u Srbiji najveće u regionu, a i među većima i u Evropi.“

„Ministar Momirović je pre oko godinu dana najavio da je napravio dogovor sa trgovcima i da će cene da krenu na dole. Znači da su trgovci ti koji se pitaju kako će se kretati cene i kolike će biti. Kada se uđe u bilans uspeha tih trgovaca vidi se da neki imaju maržu i višu od 40 odsto“, ukazuje on.

Gavrilović dodaje da ne vidi da je to posao za BIA, jer se, prema njegovim rečima, to dešava godinama unazad.

„Više to deluje kao najava nekog odlučnog poteza, kao umešaće se i NBS i BIA, a zapravo se neće desiti ništa, jer to može lako da se otkrije. Država ima mehanizme da reaguje i da utiče na stanje stvari ili bar da nam saopšte ko i kolike marže ima“, navodi naš sagovornik.

On podseća i da imamo i gorivo koje je među najskupljima u Evropi.

„Za to upravo Vlada Srbije diktira cenu, kada bi se te cene ujednačile sa cenama u regionu, možda bi to poguralo i neke druge cene na dole, posebno one gde udeo goriva ima neko značajnije učešće“, smatra Gavrilović.

On dodaje da država ako hoće, može da promeni stvari.

„Vlada Srbije prvo treba da krene od tih stvari koje može lako da uradi. Ako tu pokažu da su odgovorni prema građanima, onda bismo mogli da poverujemo da hoće da urade i nešto više od toga“, zaključuje Gavrilović.