Preokret u slučaju prodaje imovine ATP Vojvodine?

Naime, po oglasu koji je objavljen u subotu, 30. januara, potencijalnim kupcima su kao funkcionalne celine ponuđeni nova međunarodna autobuska stanica, stari i savremni EvoBus servis sa deset kanala i pratećom opremom kao i građevinska parcela u okviru tog kompleksa, a sve po početnoj ceni od ukupno nešto više od pet miliona evra.

To je, inače druga po redu oglašena prodaja autobuske stanice dok je za novi servis već devet puta tražen novi vlasnik.

Sledeći korak trebalo bi da bude neposredna pogodba, kako su do sada prodati i svi drugi objekti ATP Vojvodine iz stečaja, od nekoliko autobuskih stanica u pokrajini do poslovnog prostora u Novom Sadu koji je iz nekog razloga kupio Srbijagas.

Po poslednjem objavljenom oglasu, najpre je bivši većinski vlasnik ATP Vojvodine, Ilija Dević, uložio prigovor sa obrazloženjem da objekti ponuđeni kupcima nisu funkcionalne celine, jer iako su još 2006. tadašnje novosadske vlasti na čijem je čelu bila Maja Gojković, potpisale sa njim ugovor kojim su se obavezale da će kada sagrađeni objekti dobiju upotrebnu dozvolu preusmeriti autobuski saobraćaj na novu lokaciju, to se nije desilo zbog čega delatnost nije mogla da se pokrene i preduzeće sa oko 500 zaposlenih je ubrzo otišlo u stečaj.

Samim tim, investicija nije funkcionalna, objasnio je Dević a to bi mogla biti jedino ako Grad promeni stav i nekom drugom, sebi prihvatljivom vlasniku, omogući ono što njemu nije hteo.

Prigovor na poslednju odluku o prodaji uložila je i Komercijalna banka koja je jedan od tri razlučna, obezbeđena poverioca.

Ona je ukazala da je u oglasu ispušten podatak da je banka nad objektima ima hipoteku drugog i trećeg reda, kao i da nedostaje procena vrednosti opreme servisa gde ona smatra da ima hipoteku prvog reda.

Suštinski, čak i ukoliko se postigne početna cena navedena u oglasu, mogla bi da se naplati i to ne u celosti samo Kredi agrikol banka, koja je poverilac sa hipotekom prvog reda, dok ostala dva obezbeđena poverioca, Komercijalna banka i Poreska uprava mogu da računaju na nula dinara, isto kao i svi ostali uključujući i radnike.

Oglasila se i Poreska uprava, treći razlučni poverilac, odnosno u njeno ime Republičko javno pravobranilaštvo koje je zakonski zastupnik i to prvi put od otvaranja stečaja ATP Vojvodine, krajem 2008.

U podnesku ono je podsetilo stečajnog upravnika na član 9 Zakona o pravobranilaštvu prema kome je o svim postupcima u kojima se pojavljuju državni organi nužno o tome obavestiti državnog pravobranioca.

Ovo je, inače, prvi put da Pravobranilaštvo u ime Poreske uprave, ali i Komercijalna banka, koja je nedavno prešla u privatne ruke NLB banke, reaguju iako je do sada održano više licitacija i unovčavanja imovine ATP Vojvodine.

U jednom trenutku je čak od Grada naplaćen deo odštete zbog neispunjenog ugovora, ali najveći deo sredstava tako dobijenih isplaćen je Kredi agrikol banci, čiji je predstavnik u stečajnoj upravi, prema nezvaničnim informacijama, zapravo upravljao tim procesima.

Koliko je do sada unovčeno i kako je raspoređen dobijeni novac, ne zna se jer iako je i preko suda tražio, Deviću nije omogućen uvid u taj deo stečajne dokumentacije.

To što su se u ovom trenutku oglasila i druga dva razlučna poverioca, koja su do sada redovno glasala za oglašavanje prodaje imovine iako na taj način nemaju baš nikakvu šansu da izmire svoja potraživanja, može da bude signal kako je država ipak rešila da se ozbiljnije pozabavi stečajem ATP Vojvodine.

Podsetimo, taj slučaj nalazi se na listi od 24 sporne privatizacije kao jedan od pet najvećih i jedini u kome je oštećen investitor Dević a ne država.