Prerađivači za, proizvođači protiv

Činjenica je, međutim, da su posledice nekih loših poteza iz prethodnih godina već vidljive – smanjen je broj malih proizvođača mleka. Iz Ministarstva poljoprivrede još nema zvaničnog stava u vezi sa prelevmanima, sem objašnjenja da se „detaljno analizira situacija na tržištu mleka u Srbiji i u inostranstvu i da će tek na osnovu potpunih informacija biti odlučeno treba li i dalje štititi srpsko tržište od uvoznih proizvoda“. U mlekarama kažu da čak i da se prelevmani ukinu to neće izazvati pometnju na domaćem tržištu s obzirom na to da su cene sirovog mleka na evropskom tržištu u porastu.

– Imajući u vidu da 70 odsto svoje proizvodnje izvozimo na tržište regiona, Rusije, Ukrajine i Belorusije, gde se već uspešno borimo sa konkurentima iz Evropske unije, smatramo da ćemo izdržati i konkurenciju na domaćem terenu. Svoj optimizam baziramo na kvalitetu proizvoda i činjenici da koristimo 100 odsto našu sirovinu. Rešenje je da se kupuje domaće – kaže Milica Jelić, kontroling direktor za Mlekaru Šabac.

Na pitanje da li bi bila korisna neka vrsta podsticaja kako proizvodnja mleka ne bi bila dovedena u pitanje otvaranjem tržišta, u Šapcu kažu da bi država, ipak, mogla da pomogne.

– Očekujemo da Ministarstvo poljoprivrede aktivnim pristupom ovom problemu, kao i podrškom koju su sve mlekare u Srbiji dale u prethodnom periodu, popravi položaj proizvođača mleka. To treba da postane prioritet ove zemlje – navodi Milica Jelić za Danas.

S druge strane u Udruženju poljoprivrednika otvoreno negoduju zbog mogućnosti da se ukinu zaštitne mere. Smatraju da će to dodatno ugroziti položaj farmera.

– Prvi put posle dužeg perioda imamo situaciju da se svaka litra mleka preuzima od proizvođača, ali i apsurd da mlekare traže od Vlade da se ukinu prelevmani, očito sa namerom da tek stabilizovano tržište sirovog mleka uruše uvozom jeftinijeg mleka. Zato predlažemo produženje prelevmana, kao i da se u što skorije vreme donese zakon o mleku kako bi farmeri bili više zaštićeni od ucena i štetnih ugovornih obaveza koje diktiraju mlekare. Takođe, smatramo da država kroz podsticajne mere mora početi da menja rasnu strukturu goveda, preusmeravajući se ka simentalskoj rasi, koja zadovoljava stroge kriterijume kvaliteta mleka, ali i mesa – navodi se u saopštenju Udruženja poljoprivrednika.
U ovom Udruženju tvrde da su i pored prelevmana farmeri trpeli štetu u poslovima sa mlekarama, koje ih nikakvim podsticajnim merama nisu motovisale. Poljoprivredni analitičar Čedomir Keco kaže da se Srbiji sprema ukidanje prelevmana i da takva situacija pogoduje inostranim dobavljačima i stranim mlekarama.

– Sve se to odvija uz prećutnu saglasnost onih koji vide šansu za zaradu. O situaciji u mlekarstvu svedoči i podatak da je i pored prelevmana, broj stočara pao sa 6.000 na oko 3.500. Jedini spas za male proizvođače mleka su porodične mlekare, koje imaju kupce u svom okruženju i gde će farmeri moći da isporučuju robu. Dodatnu konfuziju stvara i pitanje zašto je uvezeno 14.000 tona biljne masti a odgovor na to, kao i gde je ta mast potrošena, duguje se javnosti. Da li, možda, na surogat sireva, na čijim deklaracijama nema jasnog sastava, što je doprinelo da padne potrošnja mleka naših farmera – poručuje Čedomir Keco.

Pojedini domaći stručnjaci ističu da bi se ova situacija mogla premostiti povećanjem premija na mleko sa sadašnjih sedam dinara po litri.

Nebriga uzela danas

U Udruženju poljoprivrendika naglašavaju da je i pored zaštitinih mera, šteta mlečnom govedarstvu već naneta, s obzirom na to da je veliki broj gazdinstava odustao od proizvodnje, a hiljade krava su završile na prinudnom klanju. „Nažalost, prerađivači prethodnih godinu i po dana nisu iskoristili priliku da pomognu farmerima da podignu konkuretnost na viši nivo, već su nižim cenama još više demoralisali i one najupornije proizvođače mleka“, upozoravaju poljoprivrednici.