Preskup projekat ili progres i adekvatna zaštita životne sredine?

Dok se spekuliše da bi cena Fruškogorskog koridora trebalo da iznosi oko 100 miliona evra za ukupno 45,4 kilometra auto-puta (mada pojedini eksperti smatraju da će cena biti veća) još uvek nije poznato kako će biti finansirana izgradnja.

Ranije se moglo pročitati da se razmatraju različiti modeli i varijante na koji način će se sprovesti izgradnja Fruškogorskog koridora poput javno-privatnog partnerstva, sufinansiranja, kreditiranja.

Inače, kao što je to slučaj i sa svim drugim kapitalnim saobraćajnicama u Srbiji, sa izgradnjom Fruškogorskog koridora se takođe kasni.

Podsećanja radi, nadležni su najavljivali da će radovi na izgradnji te saobraćajnice početi 2017. godine ali su se ta predviđanja izjalovila.

Ministarka Zorana Mihajlović je u novembru 2017. godine u razgovoru sa ambasadorom Mađarske Atilom Pinterom, da će izgradnja brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma početi 2018. godine, što se takođe nije ostvarilo.

Deo stručne javnosti koji je skeptičan prema opravdanosti izgradnje te saobraćajnice podseća da se o tome razmišljalo još sedamdesetih godina prošlog veka ali se na kraju ipak odustalo od te ideje.

Saobraćajna infrastruktura ima osnovni zadatak da podržava nesmetano funkcionisanje industrijske proizvodnje u jednoj zemlji.

Kao što je poznato, u Srbiji je industrija prilično zamrla, ta privredna grana ima veoma male aktivnosti i sa te tačke gledišta saobraćajnice poput Fruškogorskog koridora joj nisu neophodne, smatraju eksperti koji su protiv izgradnje tog auto-puta.

Oni tvrde da bi se izgradnjom tog auto-puta skratilo vreme putovanja na toj deonici ali opet sa druge strane ne dobija se mnogo toga.

Ne može se, kažu, konstatovati ni to da bi se izgradnja isplatila u komercijalnom smislu zbog toga što je kada je prevoz robe u pitanju znatno jeftiniji onaj koji se odvija železnicom ili vodenim putem, pa se ni po toj osnovi ne može očekivati velika frekventnost.

Za njih su sporne i tvrdnje da će u ekološkom smislu doći do manjeg stepena zagađenja zbog toga što će biti izgrađen tunel.

Tačno je, tvrde, da će se saobraćaj odvijati kroz tunel ali će i ta građevina morati da ima ventilaciju što znači da će određeni stepen zagađenja ipak završiti na Fruškoj gori.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da praksa pokazuje da je u Srbiji izgrađen veliki broj saobraćajnica bez racionalnog promišljanja da li su ti projekti zaista neophodni i prioritetni.

– Drugim rečima ne postoji precizan i proračunat plan šta i kako graditi kao i šta je zaista najpotrebnije kada je reč o saobraćajnoj infrastrukturi. Shodno tome je doneta i odluka o izgradnji Fruškogorskog koridora iako za to nema opravdanih razloga s obzirom da taj pravac nije frekventan a cena izvođenja radova je veoma visoka – navodi naš sagovornik.

S druge strane, Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije, smatra da Fruškogorski koridor treba graditi i to prvenstveno iz dva razloga.

– Saobraćaj će se odvijati kroz tunel što će u ogromnoj meri sprečiti zagađenje nacionalnog parka Fruška gora. Takođe omogućiće se skraćivanje putovanja i povećati bezbednost saobraćaja jer se na toj deonici ukršta veliki broj lokalnih puteva na kojima je dolazilo do saobraćajnih nesreća. Ideja da se izgradi auto-put ili brza saobraćajnica na toj lokaciji je dobra i korisna – kaže Rodić. On je sumnjičav prema informacijama da će izgradnja koštati oko 100 miliona evra i tvrdi da bi cena mogla biti znatno viša.

– Jedan od razloga je taj što će se graditi tunel a to u znatnoj meri povećava cenu projekta. Ne verujem da će izgradnja biti finansirana kroz koncesiju. Naime, da bi se koncesionar odlučio da uđe u tu vrstu investicije potrebno je da ima garancije da će uspeti da vrati uloženo u izgradnju i ostvari profit. S obzirom da ovaj auto-put ne bi bio naročito frekventan to bi moglo da se ostvari samo u slučaju da država iz budžeta doplaćuje koncesionaru novac koji nije uspeo da zaradi naplatom putarine – objašnjava Rodić.

Podsećanja radi, Srbija i Kina prošle godine potpisale su sporazum o izgradnji Fruškogorskog koridora.

Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije, i Lu Šan, predsednica kompanije Čajna roud and bridž korporejšn, potpisali su Memorandum o izgradnji Fruškogorskog koridora, odnosno brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma.

Memorandum definiše kinesku kompaniju CRBC kao izvođača radova na toj deonici.

Najduži tunel u Srbiji

Projektom je predviđeno da na saobraćajnici Novi Sad – Ruma bude izgrađen dvocevni tunel kroz Frušku goru od 3,5 kilometara, što će ga učiniti najdužim tunelom u Srbiji. Prema pisanju domaće štampe Fruškogorski koridor će imati četiri kolovozne trake širine po 3,5 metra, i biće svrstan u takozvane brze saobraćajnice, a ne u autoputeve jer neće imati zaustavne trake. Saobraćajnica će se prostirati od Kaćke petlje na putu Novi Sad – Zrenjanin, a sa autoputem E-75 će se ukrštati kod benzinske pumpe „Minut“. Koridor će dalje voditi prema Dunavu, zatim preko Fruške gore do autoputa Beograd-Zagreb.