Prete veća inflacija i viši rashodi od predviđenih

Ali, dok su ekonomisti mahom skeptični, u privrednim krugovima ima i onih koji smatraju da je budžet dobar.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da Srbija neće moći da ostvari planirani deficit od samo 3,3 odsto, već da će on biti bliži cifri od četiri do 4,2 odsto, čak i kad bi se makroekonomske projekcije Vlade ostvarile. Prema Arsiću, prva stavka koja neće biti ostvarena je nivo inflacije, koja je već sada znatno veća od planirane (preko 10 odsto), a kako kaže, biće veća i u 2013. godini. S druge strane, ovaj ekonomista očekuje da bi privredni rast od dva procenta mogao da bude postignut, pod uslovom da poljoprivredna sezona bude makar na nivou proseka u poslednjih pet godina, da Fijat izveze bar 100.000 automobila i da ne bude većih potresa u Evropi.

– Zbog toga rast BDP-a od dva odsto nije nemoguć, mada nam Fijatova proizvodnja neće doneti velike poreske prihode – kaže Arsić, podsećajući na brojne olakšice koje je ova kompanija dobila kako svoju fabriku otvorila u Srbiji. Ipak, određenih poreskih prihoda će ipak biti i od italijanskog giganta, koji će plaćati recimo poreze i doprinose na zarade zaposlenih.

Arsić veruje i da će deficit budžeta biti veći od planiranog, jer će rashodi premašiti predviđene.

– Postoji rizik da izdaci za robe i usluge budu veći nego što treba, jer će doći do rasta cena lekova zbog povećanja obračunskog kursa, a tu je i proširenje liste lekova i rast cena struje. Uz to, mislim da lokalne samouprave neće efikasno sprovoditi nameravane uštede – dodaje Arsić.

Saradnik Centra za novu politiku Goran Nikolić takođe smatra da će inflacija biti viša nego što je projektovano predlogom budžeta, ali dodaje da bi baš to moglo da pomogne da deficit na kraju bude upravo onoliki koliki je i planirano, pod uslovom da država uspe da sprovede svoj plan o ograničenju rashoda.

– S jedne strane, prihodi u budžetu su preuveličani, ali pošto je inflacija potcenjena, čak i rast inflacije od samo jedan odsto znači i da bi projektovani prihodi bili realni, što dovodi do smanjenja deficita. Zbog toga bi osnovne projekcije deficita na kraju mogle i da budu ostvarene, ali ne zbog toga što je budžet perfektno projektovan – kaže Nikolić za naš list. Ovaj stručnjak, međutim, napominje da bi čak i u slučaju da se ne ostvari željeni manjak, Srbija mogla da ostvari „dramatičan uspeh“, ako dostigne makar i deficit od četiri odsto, s obzirom na to da će ove godine manjak biti oko sedam procenata.

Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, Milan Knežević ocenio je da je budžet „optimističan i ekonomski nerealan“, tako da ne očekuje da se ostvari rast BDP-a od dva odsto i planirani pad budžetskog deficita.

– Budžet za 2013. godinu je optimistično-politička projekcija, a manje ekonomska realnost“, rekao je Knežević, a prenosi Beta. On je dodao da ni prihodi iz rebalansa budžeta za ovu godinu neće biti ostvareni i „da nema govora da može da se ostvari privredni rast od dva odsto u 2013. godini“.

Knežević je ocenio da je stanje u privredi loše i da pada promet u maloprodaji, tako da se neće ostvariti planirani prihod od povećanja PDV od 30 milijardi dinara, a neće biti ostvaren ni planirani prihod od poreza na dobit pravnih lica.

S druge strane, predsednik kompanije Metalac Dragoljub Vukadinović rekao je da je budžet ohrabrujući i restriktivan onoliko koliko je to moguće u ovom trenutku te da Vlada treba da radi na tome da ono što je planirano bude i ostvareno.

Predsednik Udruženja korporativnih direktora Toplica Spasojević takođe smatra da je budžet dobar i bolji od prethodnih. On je rekao da je u tom budžetu najbolje to što su smanjeni troškovi po ministarstvima, a da je loše što se i dalje izdvajaju sredstva za javna preduzeća.

Kako je rekao, za privredu će dosta značiti promena poreskih zakona i u toj oblasti je primetno poboljšanje.