Preuzimanje Energoprojekta traje čitavu deceniju

Zašto se država kao najveći pojedinačni akcionar nije nijednom oglasila povodom ovog neprijateljskog preuzimanja, kako ga je menadžment okarakterisao? Šta će biti sa svim sudskim procesima pokrenutim tokom preuzimanja? Na kraju, da li će Energoprojekt proći kao Napred, koji ima četiri puta manje radnika nego kada ga je Bojović preuzeo? Dok ne stignu odgovori, ni preostali mali akcionari neće mirno spavati u iščekivanju da li će dobiti neku dividendu, kojih u Napredu nije bilo, i šta će se desiti sa vrednošću njihovih akcija.

Ono što se zna jeste da je Bojović, koji je karijeru posle studija započeo u Beobanci, a još 1989. godine se opredelio za privatni biznis, u sticanje akcija Energoprojekta krenuo 2006. godine, da bi više od decenije kasnije postao većinski vlasnik.

Prethodno, Bojović 2003. godine započinje kupovinu akcija građevinske firme Napred i već 2004. se pojavljuje kao vlasnik 3,25 odsto akcija. Ubrzo otkupljuje 21,82 odsto akcija od firme Irva, čiji je vlasnik Đorđije Nicović. Već 2006. godine se legitimiše kao većinski vlasnik GP Napred, koji je tada imao oko 600 zaposlenih, a u 2016. godini 124. Inače u „zlatna vremena“ 1970-ih godina ova kompanija je zapošljavala 4.500 ljudi. Kasnije 2011. godine Bojović osniva i firmu Napred razvoj, na koju je preneo deo poslovanja Napreda, a preko koje je i na kraju kupio akcije Energoprojekta.
Za Bojovića je što direktno, što indirektno bilo vezano 27 preduzeća, od kojih su neka likvidirana i brisana iz registra, ali ih je dvadesetak još aktivno. U 2015. godini sve firme u vlasništvu Bojovića zabeležila su ukupan gubitak od oko tri miliona evra. Od pet preduzeća koja su učestvovala u ponudi za preuzimanje EP, samo Napred i Utma komerc su u 2015. imale značajniji poslovni prihod od po devet miliona evra. Prihod Napred razvoja je bio svega milion evra, a dve strane firme, Jopag i Kinskigase, nisu ni imale prihode u toj godini. Ukupna imovina kojom su ova preduzeća raspolagala iznosila je oko 30 milijardi dinara ili malo manje od 25 miliona evra.

Ipak, Bojović je još 2005. godine krenuo i u kupovinu drugog, još većeg graditeljskog giganta Energoprojekta.

Za tu godinu vezan je i značajan poslovni događaj, odnosno zaključen je sporni ugovor između Energoprojekt holdinga i firme Triniti kapital koju je osnovala Hipo banka, po kom je za 6,5 miliona evra Energoprojekt ustupio pravo gradnje na parceli preko puta Beogradske arene koju je dobio zajedno sa Napredom, kao nadoknadu za gradnju same Arene 1998. godine. Nedugo nakon zaključivanja ovog ugovora, firmu Triniti kapital kupuje švajcarska firma Jopag, za koju je novi menadžment Energoprojekta (nakon 2010. godine) tvrdio da je pod kontrolom Bojovića. Ova firma je deo konzorcijuma koji je ove godine kupovao akcije Energoprojekta i za koji je Komisija za hartije od vrednosti utvrdila da je povezano lice sa Napred razvojem i Bojovićem. Zanimljivo je da su neki članovi menadžmenta Energoprojekta koji su potpisivali ove ugovore kasnije bili kandidati Bojovića za članstvo u Nadzornom odboru Energoprojekta. Menadžment Energoprojekta je krajem prošle godine podneo tužbu za poništaj ovog ugovora, a 2011. godine ovim se bavila Služba za borbu protiv organizovanog kriminala. Još 2009. godine u medijima su osvanuli naslovi da Bojović preko Napreda preuzima Energoprojekt, jer je imao dva člana UO, ali i podršku tadašnjeg menadžmenta.
Takođe, u tom periodu, tačnije 2010. godine, država je vodila pregovore o prodaji svog paketa akcija u Energoprojektu kanadskoj firmi Lavalin, posebno što je istovremeno ova kompanija radila na izgradnji nove topionice i fabrike sumporne kiseline u RTB Bor, a EP je izvodio radove. Činilo se da je sve gotovo, ali tadašnji menadžment Energoprojekta se oštro protivio ovim planovima, nije dozvoljavao Kanađanima uvid u papire, izbegavao pregovore, tako da je ovaj posao na kraju propao.
Ovaj dugotrajni proces osvajanja Energoprojekta kulminirao je kupovinom akcija Dunav penzijskog fonda i jednog investicionog fonda, krajem januara i početkom februara ove godine kada su firme povezane sa Bojovićem preskočile prag od 25 odsto, nakon čega je neophodno dati ponudu za preuzimanje. Konačno, ponuda za preuzimanje je realizovana u ponedeljak, kada je premašio granicu od 50 odsto vlasništva nad Energoprojektom i tako postao većinski vlasnik dva najveća srpska građevinska preduzeća iz vremena bivše SFRJ.

Tako su preduzeća sa ukupnom imovinom od 30 milijardi dinara stekla kontrolu nad holdingom sa devet zavisnih preduzeća ukupne imovine 47 milijardi dinara. Konzorcijum preduzeća sa godišnjim prihodima od dvadesetak miliona evra, stekli su upravljačka prava nad kompanijama sa poslovnim prihodima od blizu 300 miliona evra.

Ukupna poslovna imovina Energoprojekt holdinga i njegovih zavisnih firmi je na kraju 2016. godine iznosila 47 milijardi dinara ili oko 385 miliona evra. Konsolidovani poslovni prihodi iznosili 32,2 milijarde dinara ili oko 265 miliona evra, a neto dobit na kraju prošle godine 1,14 milijarde dinara ili nešto manje od 10 miliona evra.

Ponuda i za Entel i Garant

Da bi stekao kontrolu i nad svim zavisnim društvima Bojović će morati dati ponudu za preuzimanje Energoprojekt Entela i Garanta, za koje tvrdi da je već podneo zahtev, kao i za Energoprojekt Industriju i Opremu s obzirom da je i u ovim kompanijama stekao vlasništvo od preko 25 odsto. Najveća preduzeća po obimu prihoda u okviru holdinga, Niskogradnja sa prošlogodišnjim prihodima od oko 100 miliona evra i Visokogradnja sa 50 miliona evra prihoda u 100 odstotnom su vlasništvu Energoprojekt holdinga tako da su mu pripala bez dodatne ponude.

Šta sve radi Energoprojekt’]

Oko polovine prihoda Energoprojekta dolazi iz inostranstva, mada je ova kompanija izvođač i velikih domaćih infrastrukturnih projekata. Samo u ovoj godini vrednost ugovorenih radova je 384 miliona evra, a od toga 234 miliona u inostranstvu.
U Srbiji od infrastrukturnih objekata EP radi na izgradnji Koridora 10 i 11, na rekonstrukciji železničke pruge, izmeštanju korita reke Kolubare za potrebe rudarskog basena Kolubare. U Ugandi pravi puteve, u Kataru projektuje novo skladište nafte. Kada se radi o energetici, u Belorusiji po sistemu ključ u ruke, gradi trigenerativni sistem za proizvodnju električne, toplotne i rashladne energije. U Omanu i UAE pravi prenosnu elektroenergetsku mrežu i trafostanice, a u Nigeriji dalekovode. U Srbiji za EPS radi projekte na revitalizaciji Đerdapa, a pruža i konsultantske usluge u izgradnji bloka B3 u Kostolcu. U vodoprivredi je u toku najveći projekat izgradnja megarezervoara pitke vode u Kataru. Firme iz grupe Energoprojekta su zaposlene i na brojnim projektima izgradnji brana u Alžiru, Jordanu i Omanu.

U izgradnji nekretnina svakako su najveći projekti Beograd na vodi, zatim izgradnja hotela Ric u Kazahstanu, kao i poslovna zgrada Gasprom Tansgasa u Rusiji, kongresnog centra i hotela Hajat u Rostovu na Donu i još desetak projekata u Srbiji i uglavnom Africi i Aziji.