Prevoznici Srbiji donose milijardu evra godišnje

Iako su se prevoznici već sretali sa predstavnicima ministarstva, koji su ih uredno saslušali i potom se više nisu javili, veruju da će ministar ipak moći da utiče kako bi se bar neki od problema rešili, pa su odustali od zahteva da se sretnu sa premijerkom Anom Brnabić.

– Veliki problem je predugo zadržavanje na granici, nekad više od 24 sata zbog čega vozači prelaze manje kilometara nego njihove kolege u okruženju i Evropi, pa su im i zarade manje, zbog čega odlaze vani na rad – kaže za Danas Neđo Mandić, predsednik poslovnog udruženja Međunarodni transport koje je zajedno sa kraljevačkim MDT Sistemom organizovalo proteste.

On ukazuje i da su prevelika zahvatanja države po osnovu akciza na gorivo koje je, kad se koristi za transport roba, svuda okolo jeftinije. Prevoznik u Srbiji, kada natoči 1.200 litara, računajući povraćaj od 20 odsto, plati za litar 1,1 evro a državi ostavi do 70.000 dinara. Ako bi istu količinu kupio u Austriji, litar bi ga koštao 95 evrocenti, jer je cena niža a takođe ima pravo na povraćaj od 20 odsto akcize, koje ta zemlja priznaje našim prevoznicima iako Srbija nema potpisan sporazum o tome. Ali, preostali novac od akcize i poreza ostaje u toj zemlji. Mandić dodaje da su najpovoljniji uslovi za rad prevozničkih firmi u Turskoj, koja i svojim i stranim kamionima kada prevoze njihovu robu, omogućava gorivo po ceni od 55 evrocenti, čime postiže da su im proizvodi na međunarodnom tržištu jeftiniji.

– Srpski prevoznici godišnje državi donesu oko milijardu evra, a to još niko nije nigde pomenuo. Mogli bismo još mnogo više kada bi se uslovi poboljšali. Ali, oni su sve teži – kaže naš sagovornik.

Poseban problem su parkinzi uz carinske terminale, koji su većinom privatni a carinska procedura se vrši isključivo na njima. Poslednji u nizu tih apsurda je ulaz u zemlju iz Rumunije, gde se sve procedure obave na carinskoj ispostavi, ali onda carinik overene papire na osnovu kojih je moguće ući u zemlju, dostavlja isključivo na privatnom parkingu. Za tih nekoliko minuta čekanja, vlasnik parkinga po kamionu je „dobar“ 1.600 dinara.

– Tražimo i vraćanje instituta poreskog kredita, odnosno oslobađanja poreza na dobit za iznos realizovanih investicija, a to zahtevaju i Privredna komora i Unija poslodavaca. Za narednu godinu predviđeno je da se na ime subvencija firmama dodeli više nego prethodne godine, a taj novac, koji ide prema broju novih radnih mesta, praktično dobijaju samo velike firme ili strane kompanije. Mala i srednja preduzeća na to ne mogu da računaju, a valjda bi razumnije bilo da svi koji investiraju imaju pravo na poreske olakšice. Prevoznicima bi to najviše značilo, jer smo prinuđeni da stalno ulažemo veliki novac u obnavljanje voznog parka, a nikakve povlastice zbog toga ne dobijamo – kaže Mandić.