Foto: Sajt Aerodroma NišUkoliko država Srbija po preuzimanju Aerodroma „Konstantin Veliki“ poveća putničke takse ili izmeni bilo koje ugovorne odredbe sa Rajanerom, ova kompanija će sigurno otići sa aerodroma, a od grada Niša, kao ugovorne strane, naplatiti sankcije, ocenjuje dugogodišnji vazduhoplovni stručnjak i analitičar Alen Šćurić.
Šćurić precizira da nije video ugovore Rajanera sa gradom Nišom, koji inače važe do 2022. godine, ali da je praksa te kompanije da ugovorno predvidi sankcije za izmene uslova letenja i da ukoliko se to dogodi „pakuje kofere i odlazi“. On kaže da je Rajaner zbog toga „preko noći“ već otišao sa 35 aerodroma, od kojih su mnogi veći od niškog i pri tom naplatio značajne sankcije.
– Nisu tačne tvrdnje da država mora hitno da uloži milione da bi se niški aerodrom dalje razvijao. Odgovorno tvrdim da je to potpuni spin. Najpre, investicije u toranj ili navigacionu opremu nisu investicije države, već agencije SMATSA koja finansira svoju infrastrukturu. Sve druge investicije u opremu na niškim aerodromu ne moraju biti veće od četiri do pet miliona evra i to za deset godina. Cifru od 400.000 evra godišnje za te namene već sada može isfinansirati sam niški aerodrom, bez ikakve pomoći države – ocenjuje on za internet portal Južne vesti.
Šćurić naglašava da je niški aerodrom već sada samoodrživ i da je najnoviji rast putnika od 28 odsto godišnje „više nego realan“.
– Ukoliko bi Viz er na niškom aerodromu bazirao jedan, pa potom još jedan svoj avion, jer takva je praksa kompanije kada je zadovoljna porastom broja putnika, onda će niški aerodrom dostići milion putnika godišnje znatno brže nego u roku od deset godina – procenjuje on, dodajući da je takođe realno da avion bazira i Rajaner.
On kaže da limitiranje putnika na niškom aerodromu, koje je, prema dostupnim podacima, predviđeno ugovorom o davanju koncesije za beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ francuskoj kompaniji Vansi erport, sa stanovišta struke „nema nikakvog smisla i nije realno, racionalno i potrebno“.
– Predlog da niški aerodrom pređe u vlasništvo države, sa pozicija struke, a po svim osnovama – finansijskom, strukovnom, saobraćajnom, organizacijskom, treba odbaciti. Pri tom, da se razumemo, ima perfektnih primera gde je država vlasnik malih regionalnih aerodroma, ali samo pod jasno definisanim ciljevima i garancijama. Dakle, ne bi bio smak sveta da niški aerodrom pređe u državno vlasništvo, ali samo ako država da garancije da će se niški aerodrom dalje razvijati – kaže on.
Resorna ministarka Zorana Mihajlović prethodno je kazala da je u infrastrukturu niškog aerodroma potrebno što pre uložiti do 10 miliona evra „da bi on uopšte opstao“, odnosno još 15 miliona evra da bi bio konkurentan sa aerodromima u regionu.
Prema dostupnim podacima, ugovorom o koncesiji za beogradski aerodrom predviđeno je da svi aerodromi u radijusu od 230 kilometara od beogradskog ne smeju da pređu milion putnika godišnje sve dok „Nikola Tesla“ ne uknjiži 12 miliona onih koji lete preko Beograda. Ukoliko niški aerodrom „naraste“ preko te cifre, država će biti u obavezi da Vansiju plaća penale ili mu produži ugovor u koncesiji. Ugovor o koncesiji za beogradski aerodrom nije objavljen.
Odbornici „pod prismotrom“
Niški odbori deset stranaka najavili su da će podržati protest građana Niša za odbranu aerodroma koji je zakazan za sredu, 25. aprila, u 18 časova na centralnom trgu Kralja Milana u Nišu.
Na sajtovima Inicijative „Ne damo niški aerodrom“ i Udruženog pokreta slobodnih stanara, koji je članica Inicijative, objavljena je i lista odbornika Skupštine grada, sa njihovim fotografijama i biografijama. Uz ime svakog od njih navedeno je samo jedno pitanje: „Glasao za ili protiv poklanjanja niškog aerodroma“. Spisak svih odbornika može se naći na sajtu „nislije.rs“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
